Zbog neispravne hladnjače nedostojna sahrana

Niški Osnovni sud dosudio joj je odštetu od 75.000 dinara od traženih 300.000 smatrajući da je zahtev previsok te da je i ona delimično odgovorna za nastali problem jer je leš nekoliko sati čuvan u kućnim uslovima.

Šezdesetogodišnji Marjanović je umro 11. marta 2013. godine a u hladnjači Gorice telo je bilo je 42 sata.

- Čim smo ga dopremili u kapelu naplaćeno nam je 32.000 dinara što smo smatrali garancijom da ćemu supruga dostojno da sahranimo. Kada smo osetili smrad posumnjali smo da nešto nije u redu i otvorili sanduk. Zbog onog što sam videla, umalo sam se onesvestila. Bio je naduven, krv mu je curila iz nosa, raspadao se… To me je mnogo pogodilo jer je bio jako uredan čovek. Nije iz kuće izlazio dok se ne okupa i obrije. Na sahrani su bile i naše ćerke, obe su bile trudne, one su se takođe užasno potresle. Zato sam odlučila da tužim Goricu da nikad niko više ne doživi ono što smo mi – kaže Svetlana.

Sud je stao na Svetlaninu stranu navodeći da je Gorica kriva što telo nije čuvala na temperaturi koja sprečava proces raspadanja jer su, kako je utvrdila komunalna inspekcija, hladnjače za čuvanje tela pokojnika bile neispravne. Takođe, sudski veštak je utvrdio da je glavni uzrok uznapredovalih truležnih promena, držanje leša u uslovima neadekvatne temperature 48 sati pre sahrane. Odmeravajući visinu naknade štete, sud je utvrdio da je adekvatan iznos 80.000 dinara ali ga je umanjio za 12.50 odsto iz razloga što je telo bilo šest sati u Marjanovićevoj porodičnoj kući a 42 sata u neispravnoj hladnjači smatrajući da je i porodica na taj način doprinela ubrzanom procesu truljenja.

“Gorica” se žalila

Kako nam je potvrđeno u JKP „Gorica“ na ovu sudsku odluku je izjavljena žalba. Oni su tokom sudskog postupka negirali odgovornost za raspadanje leša i isticali da su njihovi rashladni uređaji potpuno ispravni. Međutim, komunalna inspekcija je utvrdila da je temperatura u hladnjači u kojoj je bio Marjanović, umesto maksimalnih četiri bila od osam do deset stepeni.

Svetlana smatra da je nadoknada štete niska ali kaže da se najverovatnije neće žaliti na prvostepenu sudsku odluku.

- Od novca mi je bilo važnije da dokažem da sam bila u pravu. Želela sam da se oslobodim tereta odgovornosti da sam kriva što mi je muž sahranjen u tako nedostojnom stanju i da sprečim da još neko doživi ono što sam ja – kaže ožalošćena udovica.

D. K.