Zoran Miladinović iz Sagonjeva: Ne ostavi me Bože bez komšija!

Da nevolja bude veća, ostao je i bez hleba. Da umesi ne može, da ode u šest kilometara udaljeno selo Žuč do prodavnice, po zaleđenom putu, takođe ne može.

Konačno na putu vidi komšiju Dragana Mijajlovića kako vodi konja. Sa njim je još jedan komšija, Slobodan Radosavljević.

- Ne ostavi me Bože bez komšija, promrmlja sebi u bradu Zoran a onda mu se pojavi širok osmeh na licu. Zamolio je juče komšije da ga na konju odvedu do prodavnice. Kupiće hleb i druge namirnice a svratiće i do ambulante da vidi da li može da dobije neophodne lekove.

Od ranog jutra ih isčekuje bojeći se da se nešto ne iskundači. Svako ima svoj posao. Uvek može nešto da iskrsne. Kad ih je video, pao mu je kamen sa srca.

Već spreman Zoran je polako izašao do puta. Uz pomoć komšija popeo se na konja i zajedno krenuše ka susednom selu. Kad pribavi lekove i hleb, biće miran jedno vreme. Sve ostalo je lakše.

Član Saveta Mesne zajednice Sagonjevo Dragan Mladenović kaže da odavno nije bio ovako dug period sa temperaturom ispod nule.

- Komunalno je očistilo put od snega. Međutim, uhvatio se led pa stariji ljudi teško mogu da se kreću. Zoran je jedan od njih. Srećom njegov komšija ima konja pa će moći da ode do ambulante i uz put da kupi namirnice - kaže Mladenović.

Sagonjevo je planinsko selo sa osamdesetak stanovnika. Meštani su upućeni jedni na druge pa se međusobno pomažu. Tako i Zoran može da se osloni na svoje komšije.