Petoro dece živi u štali

U štali od nepečene cigle žive Vojislav Stojmenović (54), njegova supruga Ljiljana (41) i deca Miloš (17), Anastasija (11), Sara (8), Ivan (3) i Predrag (2). Njihov dom je nevelika odaja privremeno sklepana u bivšoj štali. Spavaju na dva klimava kreveta, plus na jednom skovanom od dasaka. Kraj otvora nalik prozoru drveni sto, a sve stolice su im polomljene. Kada treba da jedu, iz dvorišta unose malu klupu i sedaju na smenu.

Nevesela sudbina upoznala je i zbližila Ljiljanu i Vojislava u Centru za socijalnu zaštitu. Vojislav se obreo u prihvatnoj stanici jer mu je 27. septembra 2004. godine izgorela kuća. Ljiljana je u braku bila žrtva porodičnog nasilja. Spas je potražila od Centra za socijalni rad u Vranju. Privremeno utočište našla je u prihvatnoj stanici sa sinom Milošem i kćerkama Anastasijom i Sarom. Vojislav je bio stari neženja i sa Ljiljom je zasnovao porodicu 2007. godine. U braku su dobili Ivana, Predraga i Laru.

- Lara je imala dva i po meseca kada je umrla 15. februara ove godine. Još ne možemo da se saberemo posle Larine smrti. Za roditelja je najgore kada sahranjuje dete. Doktori su rekli da je Lara umrla od bronhitisa. Nesreća kao da nas prati u stopu. Možda je to sudbina siromaha - priča majka Ljiljana plačljivim glasom.

Dirljiv je susret sa Stojmenovićima koje mrvi i lomi nemaština. Ali, sve podnose stoički. Ponosni su što ne prose i ne kradu. Socijalnu pomoć i tri dečja dodatka od ukupno 17.000 dinara svakog meseca sve teže razvlače.

- Teško mi je što me ne posećuju drugovi i drugarice. Oni žive u kućama i stanovima, imaju televizore, kompjutere, provode slobodno vreme na internetu, a mi o tome ne možemo ni da sanjamo. Kad bismo bar imali dve lepo nameštene sobe da se više ne guramo u teskobi. Sara, Ivan i Predrag ni igračke nemaju.Zbog bega od siromaštva, posvetiću se učenju - kaže Anastasija.

U trošnom domu porodice Stojmenović malo je radosti, mnoštvo nevolja i muka. Svaki novi dan dočekuju sa zebnjom. Kao da se inate i prkose neljudskom životu, siromaštvu, oskudici, patnjama.

- Ispred kućerka gajimo pasulj, krompir, paradajz i drugo povrće. Tek toliko da se prehranimo. Gajili bismo i svinje i kokoške, ali nemamo uslove. Pre pet godina počeo sam da u blizini štale u kojoj živimo zidam kuću. Zahvaljujući opštini Vranje, koja je besplatno obezbedila blokove i cement, stigao sam do ploče. Dalje ne mogu da maknem. Razočaran sam što u selu niko neće da nam pomogne. Niko bar da dođe, popije kafu i vidi kako loše živimo - kaže Vojislav Stojmenović.

Kako da pomognete:

Dinarski račun: 2750010221949709 90 - rsd, Societe Generale Srbija, Beograd
Možete poslati i SMS na broj 2552
Za više informacija pozovite 011/333-4-528