Ruski ministar za vanredne situacije u Nišu

Čepurin je rekao da je cilj posete Pučkova da zajedno sa srpskim zvaničnicima sagleda dokle se stiglo u razvoju centra, otvorenog aprila 2012. godine.

Izrazivši očekivanje da će centar uskoro dobiti registraciju u svojstvu međunarodne organizacije, ruski ambasador je podsetio da je njegova svrha doprinos u prevazilaženju posledica vanrednih situacija u Srbiji i drugim zemljama regiona i odlučno odbacio tezu pojedinaca da je centar "zakamuflirana vojna baza Rusije".

"To je čista glupost.Svima je očigledno da je Centar jako potreban ljudima", naglasio je ruski ambasador.

Kako je dodao, u zadatke centra spadaju gašenje požara, organizacija potrage za nestalima i spasilačkih radova, deminiranje, dopremanje humanitarne pomoći, obuka osoblja nacionalnih službi iz ove sfere - zaštita stanovništva Srbije i drugih zemalja od prirodnih i tehnogenih katastrofa.

Ruski ambasador je dodao da očekuje da, uz zajedničke napore, srpsko-ruski centar postane važan faktor saradnje između država balkanskog regiona u domenu vanrednog humanitarnog reagovanja.

On je podsetio su resursi centra prošle godine aktivno korišćeni za prevazilaženje posledica mrazova i obilnih snežnih padavina, a da je na molbu srpske strane u Nišu tokom leta bila stacionirana vazdušna tehnika Ministarstva za vanredne situacije Rusije, namenjena za gašenje požara.

Avgusta ove godine avion-amfibija Be-200 je takođe učestvovao u gašenju šumskih požara na teritoriji Srbije.

Taj avion će izvršiti demonstrativno gašenje požara tokom posete Pučkova, dodao je Čepurin.

Ruski ambasador je naveo da je Rusija za finansiranje troškova na ime razvoja centra 2011. godine uplatila prvu donaciju u iznosu od dva miliona dolara, a da je avgusta ove godine ruska vlada donela odluku o izdvajanju više od 41 milion dolara za period od 2013. do 2016. godine.

"Sredstva su namenjena za finansiranje troškova za obezbeđenje delatnosti i razvoj centra u Nišu. Ove godine izdvaja se 26 miliona i 910 hiljada dolara za opremanje centra i nabavku neophodne tehnike - vatrogasnih i spasilačkih vozila, robota i specijalnih uređaja", dodao je Čepurin.

Prema rečima ruskog ambasadora, nastavlja se i sa procesom deminiranja.

"Juna 2010. godine formiran je srpsko-ruska jedinica u ukupnom broju od 50 ljudi za humanitarno deminiranje. Vlada Rusije donela je odluku o izdvajanju donacije u iznosu od 22 miliona 670 hiljada dolara za nastavak saradnje u deminiranju srpskog tla", rekao je Čepurin.

Kako je naveo, prema podacima od 1. septembra ove godine, ukupna površina, očišćena od eksplozivnih predmeta, zaostalih pretežno iz vremena važdušnih napada NATO 1999. godine, iznosi tri miliona 700 hiljada metara kvadratnih, a pronađeno je i razmontirano 12. 344 različitih eksplozivnih predmeta.