На пролеће чишћење Александровачког језера

Први пут у Србији, пре годину дана, откривена је велика количина модрозелених алги у Александровачком језеру код Врања. Оне на крају процеса вегетације луче токсине и угрожавају живи свет. План санације језера урађен је у Институту "Јарослав Черни", и од пролећа, најављују у локалној самоуправи, почиње чишћење језера.

Прве претпоставке, лед, ниска температура, недостатк кисеоника, одбациле су стручне анализе. За помор риба и угрожавање живог света крива је модрозелена алга.

"Од 17, 18 врста птица које смо имали раније остале су само сива чапља и шатка", каже Раде Василев из Зелене мреже.

Пре Александровачког језера откривена је модрозелена алга у војвођанским водама, али у знатно мањим количинама. У језеру код Врања било је 206 милиона бактерија у литру воде. Од тада је забрањено пливање и напајање стоке.

"Нема ни купања ко раније, ни стока не прилази, уништено је језеро скроз. То су подземне воде, може да дођу, ми смо низводно, ко зна", кажу мештани.

Алге потичу из Африке, има их у сланим и тропским водама. Александровачко језеро је плитко, углавном топло, а земља је природно слана. Стручњаци процењују да су птице пренеле споре, а одговарајућа средина допринела њиховом развоју.

Институт "Јарослав Черни"припремио је план санације, потребно је 100 милиона динара.

"Одрежене анализе воде раде се и сада, радиће се до пролећа, када ће се, надамо се, стећи оптимални услови да почну радови и да се језеро очисти од модрозелених алги", каже Немања Нухијевић, члан градског већа задужен за екологију.

Модрозелене алге немају природног непријатеља, отпорне су. Пре физичког сређивања језера неопходан је хемијски и биолошки третман. Тек када три узастопне анализе покажу да нема алги креће пражњење језера и ревитализација.