Легенде: Димитровград, "Источна капија Србије"

Због свог положаја изузетно је атрактиван за транзитни туризам и представља место за одмор многим путницима.

Археолошки налази говоре да је на овој локацији живот постојао још у праисторијско доба. На античком путу, познатом као „ВИА МИЛИТАРИС“ (чији добро очувани остаци постоје и данас), у давна времена сместио се град Димитровград. Више пута у својој дугој историји град је мењао име, у античко доба носио је име „Баланстра“, током турске владавине називан је „Текви Бинари“ и словенски „Заринброд“ или „Цариброд“. За овај последњи назив везана је и једна лепа легенда.

Легенда каже: На повратку за Турску, на месту данашњег Димитровграда, зауставио се караван турског цара. Цар је пожелео да пређе на другу страну Нишаве, међутим, моста није било. Цар због тога изда наређење да се направи мост, односно брод. Мост је саграђен и испуњена је царева жеља. То место народ затим прозва „Царски брод“ односно „Цариброд“. Тако је настало старо име које је Димитровград носио до 1950. године

Због живописног природног окружења, али и бројних културно-историјских споменика у њеној близини, ова варошица је изузетно примамљива. Ту се налази црква Рождества Пресвете Богородице, саграђена 1882. а реконструисана почетком 1997. У непосредној близини града је и црквица Светог Димитрија, популарно названа Манастирче, саграђена 1870. године. На 15 километара од Димитровграда, у долини реке Јерме, смештен је манастир Свети Јован Богослов, познатији као Погановски манастир.