И после седам деценија памти логорске муке

Стојан је као подофицир Војске Краљевине Југославије ухапшен код Ниша 1941, одакле је депортован најпре за Бугарску, а затим у логору 17Б, три километра удаљеном од града Кремс у Аустрији. Ту је дочекао и ослобођење када су 8. маја 1945. логор ослободили Американци.

Иако је читав рат провео у заробљеништву, Стојан је имао информације шта се дешава на фронтовима широм Европе јер су у логору излазиле новине које су писане на српском језику.

- Био је то војни логор у коме су били заробљеници ухапшени као Војска Краљевине Југославије, затим војници из Француске, Пољске, Русије... Морам рећи да у логору није било тензије. Радили смо на селу у немачким домаћинствима код породица које су биле имућније. Увече би нас враћали у логор - присећа се времешни и једини живи логораш у Топлици.

Након ослобођења вратио се у Србију, али како нико у тадашњој власти није желео да му изда дозволу да није “непријатељ народа”, није могао да се прикључи војсци. Иако већ двадесетак година покушава да наплати принудни рад у Аустрији за време рата, увек наилази на затворена врата.

Обраћао се суду у Стразбуру, Уједињеним нацијама, Немачкој, али је увек стизао идентичан одговор - да нису надлежни. Немци су му чак одговорили да немају фонд из кога би могли да га исплате, али да жале и саосећају са претрпљеним мукама које је Стојан преживео у заробљеништву.