I posle sedam decenija pamti logorske muke

Stojan je kao podoficir Vojske Kraljevine Jugoslavije uhapšen kod Niša 1941, odakle je deportovan najpre za Bugarsku, a zatim u logoru 17B, tri kilometra udaljenom od grada Krems u Austriji. Tu je dočekao i oslobođenje kada su 8. maja 1945. logor oslobodili Amerikanci.

Iako je čitav rat proveo u zarobljeništvu, Stojan je imao informacije šta se dešava na frontovima širom Evrope jer su u logoru izlazile novine koje su pisane na srpskom jeziku.

- Bio je to vojni logor u kome su bili zarobljenici uhapšeni kao Vojska Kraljevine Jugoslavije, zatim vojnici iz Francuske, Poljske, Rusije... Moram reći da u logoru nije bilo tenzije. Radili smo na selu u nemačkim domaćinstvima kod porodica koje su bile imućnije. Uveče bi nas vraćali u logor - priseća se vremešni i jedini živi logoraš u Toplici.

Nakon oslobođenja vratio se u Srbiju, ali kako niko u tadašnjoj vlasti nije želeo da mu izda dozvolu da nije “neprijatelj naroda”, nije mogao da se priključi vojsci. Iako već dvadesetak godina pokušava da naplati prinudni rad u Austriji za vreme rata, uvek nailazi na zatvorena vrata.

Obraćao se sudu u Strazburu, Ujedinjenim nacijama, Nemačkoj, ali je uvek stizao identičan odgovor - da nisu nadležni. Nemci su mu čak odgovorili da nemaju fond iz koga bi mogli da ga isplate, ali da žale i saosećaju sa pretrpljenim mukama koje je Stojan preživeo u zarobljeništvu.