Ево колико дуго треба да чувате плаћене рачуне за струју, воду...

Питали смо предузећа из четири највећа српска града, којима највећи број грађана месечно плаћа приспеле обавезе, и одговори су веома различити. Грешке и рекламације, како тврде у свим анкетираним компанијама, нису честе и догађају се најчешће као последица грешке на попуњеној уплатници.

Док у "Телекому" кажу да рачуне за фиксну, односно мобилну телефонију треба чувати од два до три месеца, ВИП, Теленор, и Електродистрибуција Београд кажу да рачуне треба чувати, у електронској или писаној форми (у зависности од тога како су плаћени) најмање 12 месеци. Најдуже треба да чувате рачуне "Инфостана", чак три године, како су нам рекли у том предузећу.

Рачун "Инфостана" чувајте три године

"Посебно грађани треба да чувају рачуне ако је покренут судски спор, уложена рекламација, или је промењен власник стана", кажу у ЈП "Инфостан", коме плаћају Београђани.

Са друге стране, у ВИП-у напомињу да је чување рачуна "индивидуална ствар корисника која није дефинисана законом".

На сајтовима Телекома, Теленора, ВИП-а и већине кабловских оператера можете креирати пресонализоване налоге са приступом стању вашег рачуна и дуговањима. Електродистрибуција Београд такође пружа такву услугу, али морате прво да одете на неки од шалтера да се пријавите. Инфостан такође има на сајту опцију упита стања на рачуну, можете му приступити помоћу ЈМБГ и идентификационог броја. Ко нема интернет, може да позове кол центар компанија.

У Новом Саду чувајте само последњи рачун

Новосадска јавна предузећа Информатика и Електровојводина омогућила су грађанима увид у стање на рачуну путем интернета. На сајту Електровојводине у одељку Брзи линкови, кликом на Увид у рачун домаћинства, грађани могу проверити колико им је задужење за протекли период по месецима. За увид у стање рачуна потребно је изабрати дистрибутивну област (Нови Сад, Суботица, Зрењанин, Кикинда, Сомбор, Врбас, Панчево, Рума, Сремска Митровица) и у празно поље укуцати ЕД број који се налази на сваком рачуну.

Слична је ситуација са "Информатиком", само што тамо систем приликом прве провере захтева и регистрацију корисника, односно грађани морају изабрати корисничко име (или мејл) и лозинку. Након пријаве, грађани могу да провере стање рачуна обједињене наплате по години и месецу обрачуна.

Будући да на сваком рачуну "Информатике" и "Електровојводине" постоји и напомена о дуговању за претходни период, довољно је да грађани сачувају само последњи рачун, уколико дође до евентуалне грешке што се, како тврде у тим предузећима, ретко дешава.

У Нишу рачуне за струју чувајте три године

У Обједињеној наплати Ниш кажу да рачуне није обавезно чувати, и да је то "жеља појединца", а своја дуговања грађани могу проверити доласком на шалтере ОН, уз личну карту. За сада не постоји могућност провере дуговања путем сајта. Што се рачуна за струју тиче, Нишлије их могу чувати до три године у зависности од рекламације, а своја дуговања могу проверити на сајту ЕПС Снабдевања.

Крагујевац: Рачуна нема на интернету због "заштите података"

Грађани Крагујевца путем интернета, могу да провере своја дуговања једино када је у питању Електродистрибуција. Како сазнајемо у Електрошумадији, преко сајта „ЕПС снабдевања“, може након регистације да се без чекања сазна све о утрошку струје. За остале делатности, таквих могућности нема. Према речима Ђорђа Вукајловића, руководиоца слуђбе наплате у "Јавном стамбеном предузећу" Креагујевац, "размишљало се о увођењу система за електронску проверу рачуна, али због заштите приватних података грађана то је стало".

Н. Јовановић, З. Чонкаш, Н. Радишић, И Анђелковић