Сремуш - прилика за зараду у Заплању

Бербу сремуша у шумама Селичевице Данијела не пропушта, јер је, каже, драгоцен за имунитет, крвне судове, дисајне путеве, чишћење организма.

Припремили: Иван Стамболић и Зоран Ђорђевић
 
"То је за сопствене потрeбе, а велики број мештана суседних села дође ту и беру за пијачну продају", каже Данијела Илић, из Гркиња код Владичиног Хана.

Да је берба сремуша добра прилика за зараду знају и сезонски радници - берачи и прерађивачи.

"Берем сремуш ове године први пут на Бојаниним водама, од јутра до вечери. Отприлике може до 200 кг да се набере дневно", каже Данијела Златановић из Гаџиног Хана.

Мирослав Илић, из истог места бере сремуш на Селичевици: "Заради се до 3-4 хиљаде динара дневно". На питање да ли је то тежак посао, каже: "Онако, мало се савијаш и то..."

Дивљи бели лук расте на надморској висини између 600 и 900 метара.

Сремуш се бере током априла и маја и овде на Селичевици има га у изобиљу. И, тешко да се може погрешити током бербе, јер његов лист има специфичан мирис.

Целокупна берба са заплањског и сврљишког незагађеног подручја завршава у модерним сушарама по стандардима захтевног европског тржишта, а затим у извозу.

"До сто тона реално може за тих двадесетак радних дана да се одради и може да се живи сасвим пристојно од тога", наводи Саша Живковић, прерађивач. "Комплетна наша производња завршава на тржишту западне Европе, Немачка, Швајцарске, фармацеутска индустрија је крајњи купац."

Процењује се да се годишње из Србије извезе око 60 тона сушеног сремуша, за шта је потребно 10 пута више свежег биља, док највећа количина остане на планинама необрана.