Кад жена војник суди

На званичном сајту Министарства одбране наводи се да је Јасминино врхунско суђење било је изненађење за припаднике КФОР-а, али су њене колеге из Четврте бригаде Копнене војске добро знале да је она у овом тренутку несумњиво најбоља у Војсци Србије. Фудбалским суђењем почела је да се бави 2001, а већ 2009. године стекла је статус интернационалне судинице и од тада је судила на више од педесет међународних утакмица женског фудбала.

Најзначајнија фудбалска утакмица коју је професионална војникиња Зафировић Стијеља судила јесте полуфинале европског првенства Француска–Немачка 2012. године. Због трудноће је одбила позив да суди на последњем светском првенству, али нема сумње да је чека одлична међународним каријера, што је потврдила и одличним суђењем прошлогодишње утакмице Бугарска–Казахстан, у оквиру квалификација за светско првенство у женском фудбалу.

Још као мала играла је фудбал са дечацима у улици, побеђивала и давала голове. Касније је почела да тренира атлетику у Врању, трчала полумаратон и маратон и освајала победничке трофеје у категорији кадеткиња. Старој лјубави – фудбалу, вратила се када се расформирао атлетски клуб. Играла је за Женски фудбалски клуб „Јумко” из Врања, с којим је освојила Куп Србије, а за репрезентацију наше землје одиграла је двадесет утакмица. На фудбалским утакмицама упознала је прве жене судије у Србији и дошла на идеју да се активно бави суђењем. Уследила су предавања у судијској организацији Врања, полагање теоретског и практичног испита и убрзо стицање звања републичког фудбалског судије.

Десетарка Зафировић Стијеља суди у супер лиги жена и једина је која фудбалску правду дели и у мушкој српској лиги „Исток”. Нажалост, Јасмина у Србији више не може напредовати, јер је став Фудбалског савеза Србије да жене у нашој землји не могу да суде мушкарцима у рангу изнад српске лиге.

„Фудбалске утакмице знају да буду драматичне, поготово када се на једном мечу одлучује титула или испадање из лиге. Немам, међутим, страха од инцидената. Судим по правилима фудбалске игре и мој успех јесте кад су обе екипе задовољне”, каже Јасмина.

Љубав према спорту утицала је на њене многе животне одлуке, па и на определјење да постане професионална војникиња. Својој јединици посветила је и победу у трци на осамсто метара на Спортском првенству Војске Србије.

„У Војсци сам од 2008. године и врло сам задовољна. Обављам дужност стрелкиње у 42. пешадијском баталјону, а у наставку каријере желела бих да возим војна возила, јер сам и у цивилству једно време била инструкторка вожње”, наводи Јасмина.