Ниш: Буквари кроз векове

Ђаци ће моћи да виде и како је изгледала прва ђачка књига из које су седмогодишњаци учили да пишу и читају у време Краљевине, али и у време Другог светског рата и поратних година, када се на првом листу налазила слика Тита окруженог пионирима. Сви изложени буквари, неки стари и преко сто и више година, а има их педесетак, лична су колекција учитељице Гордане Јовановић коју је она добила на поклон од свог оца.

“Тата је био пасионирани колекционар енциклопедија, школске лектире за ниже разреде и других књига, а када сам ја уписала Учитељски факултет почео је да сакупља букваре и читанке које су, некако, највише биле везане за мој будући позив”, каже учитељица Гордана Јовановић. “Мислио је да ће то бити мало тежи подухват, посебно када се, у једном тренутку, појавило више издавача и када је било у понуди више буквара, али успео је да направи колекцију са добрим бројем примерака “прве књиге”.

Према речима Гордане Јовановић, најстарији буквар који је изложен у једној од учионица ОШ “Краљ Петар Први” и која сада подсећа на прави музеј, потиче из 1827.године, а ради се о Вуковом буквару који је штампан у Бечу.

“Не верујем да се ради о оригиналу, пре би била нека реплика, јер је буквар изузетно очуван, али свакако привлачи пажњу својим садржајем”, каже Гордана Јовановић. “Својим изгледом привлаче и буквари из 1910.године, па све до 1930.Занимљиво је да су слова у њима, која су обрађивана са децом, прво исписана ручно, а потом је књига штампана. Занимљиво је напоменути, да штампање буквара није стопирано ни у време Другог светског рата, па има примерака из 1943. или 1944. године. Они су специфично рађени за учење ван учионица и прате их и читанке. Препостављам да се радило о описмењавању најмлађих бораца у овом рату, који су ван школа учили да пишу и читају”, објашњава учитељица Гордана Јовановић.

И Горадна и Дијана примећују да су се буквари кроз време мењели, да је њихов изглед, али и садржај прилагођаван захтевима новог времена и условима у којима су седмогодишњаци одрастали и стицали прва знања о писању и читању.

“Када се ради о садржају текстова, разлика је очигледна. У старим букварима, онима од пре Другог светског рата, велика пажња је поклањана развијању моралних особина код деце.У њима има дивних тесктова који говоре о односу старијих и младих, о њиховом поштовању, о томе како деке разговарају са унуцима и преносе им своја искуства. Текстови су кратки и прилагођени узрасту деце. И слова су у тим букварима била некако лепша, елегантија, посебно писана. А када деца науче сва слова, да пишу и читају, на крају године пишу писмо родитељима.И то је тако лепо, јер се они њима захваљују на томе што су им омогућили да уче и писмо завршавају са “ваш послушни син”. То пуно говори и о васпитању и вредностима које су тада неговене”, истиче Гордана Јовановић.

Она додаје, да су савремени буквари претрпели велике промене. Садржински и по самом изгледу. И док су они старији коричени тврдим повезом, ушивани и дуже трајали, што се показало и овом изложбом, ови нови су урађени за једнократну употребу.

“Текстови у новим букварима су прилагођени савременим условима у којима деца одрастају, илустрације су мање богате него у оним старим, а, углавном, се на њима налазе компјурети и остала техника. То је потпуно схватљиво, јер се деца са савремном технологијом срећу још од најранијег детињста. Међутим, једна од замерки су текстови који прате поједина слова. Мало истраживање које сам спровела, заједно са Дијаном, међу децом, је показало да они, не ретко, не могу да разумеју тако дуге текстове и да их, потом, препричају. То је нешто што би смо волели да се промени“.

На идеју да ђацима и Нишлијама покажу букваре кроз време, учитељице Гордана и Дијана дошле су пошто је у школи покренут пројекат “Клуб читалаца“. Ради се о пројекту којим анимирамо децу да пишу и читају, а у питању су књиге које се не налазе у школској лектири. Изложбу буквара везале смо за овај пројекат, кажу оне.

Белами портал