Niš: Bukvari kroz vekove

Đaci će moći da vide i kako je izgledala prva đačka knjiga iz koje su sedmogodišnjaci učili da pišu i čitaju u vreme Kraljevine, ali i u vreme Drugog svetskog rata i poratnih godina, kada se na prvom listu nalazila slika Tita okruženog pionirima. Svi izloženi bukvari, neki stari i preko sto i više godina, a ima ih pedesetak, lična su kolekcija učiteljice Gordane Jovanović koju je ona dobila na poklon od svog oca.

“Tata je bio pasionirani kolekcionar enciklopedija, školske lektire za niže razrede i drugih knjiga, a kada sam ja upisala Učiteljski fakultet počeo je da sakuplja bukvare i čitanke koje su, nekako, najviše bile vezane za moj budući poziv”, kaže učiteljica Gordana Jovanović. “Mislio je da će to biti malo teži poduhvat, posebno kada se, u jednom trenutku, pojavilo više izdavača i kada je bilo u ponudi više bukvara, ali uspeo je da napravi kolekciju sa dobrim brojem primeraka “prve knjige”.

Prema rečima Gordane Jovanović, najstariji bukvar koji je izložen u jednoj od učionica OŠ “Kralj Petar Prvi” i koja sada podseća na pravi muzej, potiče iz 1827.godine, a radi se o Vukovom bukvaru koji je štampan u Beču.

“Ne verujem da se radi o originalu, pre bi bila neka replika, jer je bukvar izuzetno očuvan, ali svakako privlači pažnju svojim sadržajem”, kaže Gordana Jovanović. “Svojim izgledom privlače i bukvari iz 1910.godine, pa sve do 1930.Zanimljivo je da su slova u njima, koja su obrađivana sa decom, prvo ispisana ručno, a potom je knjiga štampana. Zanimljivo je napomenuti, da štampanje bukvara nije stopirano ni u vreme Drugog svetskog rata, pa ima primeraka iz 1943. ili 1944. godine. Oni su specifično rađeni za učenje van učionica i prate ih i čitanke. Prepostavljam da se radilo o opismenjavanju najmlađih boraca u ovom ratu, koji su van škola učili da pišu i čitaju”, objašnjava učiteljica Gordana Jovanović.

I Goradna i Dijana primećuju da su se bukvari kroz vreme menjeli, da je njihov izgled, ali i sadržaj prilagođavan zahtevima novog vremena i uslovima u kojima su sedmogodišnjaci odrastali i sticali prva znanja o pisanju i čitanju.

“Kada se radi o sadržaju tekstova, razlika je očigledna. U starim bukvarima, onima od pre Drugog svetskog rata, velika pažnja je poklanjana razvijanju moralnih osobina kod dece.U njima ima divnih tesktova koji govore o odnosu starijih i mladih, o njihovom poštovanju, o tome kako deke razgovaraju sa unucima i prenose im svoja iskustva. Tekstovi su kratki i prilagođeni uzrastu dece. I slova su u tim bukvarima bila nekako lepša, elegantija, posebno pisana. A kada deca nauče sva slova, da pišu i čitaju, na kraju godine pišu pismo roditeljima.I to je tako lepo, jer se oni njima zahvaljuju na tome što su im omogućili da uče i pismo završavaju sa “vaš poslušni sin”. To puno govori i o vaspitanju i vrednostima koje su tada negovene”, ističe Gordana Jovanović.

Ona dodaje, da su savremeni bukvari pretrpeli velike promene. Sadržinski i po samom izgledu. I dok su oni stariji koričeni tvrdim povezom, ušivani i duže trajali, što se pokazalo i ovom izložbom, ovi novi su urađeni za jednokratnu upotrebu.

“Tekstovi u novim bukvarima su prilagođeni savremenim uslovima u kojima deca odrastaju, ilustracije su manje bogate nego u onim starim, a, uglavnom, se na njima nalaze kompjureti i ostala tehnika. To je potpuno shvatljivo, jer se deca sa savremnom tehnologijom sreću još od najranijeg detinjsta. Međutim, jedna od zamerki su tekstovi koji prate pojedina slova. Malo istraživanje koje sam sprovela, zajedno sa Dijanom, među decom, je pokazalo da oni, ne retko, ne mogu da razumeju tako duge tekstove i da ih, potom, prepričaju. To je nešto što bi smo voleli da se promeni“.

Na ideju da đacima i Nišlijama pokažu bukvare kroz vreme, učiteljice Gordana i Dijana došle su pošto je u školi pokrenut projekat “Klub čitalaca“. Radi se o projektu kojim animiramo decu da pišu i čitaju, a u pitanju su knjige koje se ne nalaze u školskoj lektiri. Izložbu bukvara vezale smo za ovaj projekat, kažu one.

Belami portal