Село из којег се сви исељавају, наду враћа изградња пута

На оронулом сеоском дому у Раденковцу, који је некада био школа, стоји нова застава. Они који могу, почели су да га уређују јер, кажу, иако за то много пара треба, од нечега у селу мора да се почне.

"Тешко је живети поготову зими јер аутобус тешко долази, немамо ни продавницу, немамо лекарски надзор који би нам био потребан, бар два пута месечно да неко дође да нас обиђе", каже председник МЗ Раденковац Бобан Стојановић.

У селу, које је 22 километра удаљено од Сокобање, постоје три обележене улице са кућним бројевима, у којима је готово свака друга капија затворена катанцем.

За разлику од равничарских села, ова планинска, попут Раденковца који је на 800 метара надморске висине, са првим јесењим данима имају велику маглу. У овом селу, у центру, готово да и нема никога јер у двадесетак кућа живи 50 људи.

"Зими не можеш никако да одеш у Бању да би купио намирнице. Нема услова, пут је лош, пођеш, пут је завејан", рекао је Животије Миливојевић.

Милош Манојловић каже да је неожењен и да има још пуно таквих. Неће да оде и да се ожени негде другде, јер би морао да остави болесну мајку, а сматра и да ниједна жена неће да дође у ово село.

Четворо деце се школује у Сокобањи.

Људи у подножју Девице живе од сточарства. Наду им, кажу, враћа најава изградње пута којим ће преко планине моћи и до Сврљига.

Никола Рајић каже да је тешко пошто нити има људи, нити има продавнице.

"Да дођемо до прве продавнице да купимо основне животне намирнице треба нам седам километара. То је временски за млађе сат времена, за старије два сата", каже Бобан Стојановић.

А када завеје, живот је овде, кажу, најтежи – јер капије ових људи ретко ко отвара: Деца викендом када имају времена, средом поштар и по неки комшија из два суседна голачка села.

Драгана Сотировски, РТС