Живот породице Стојиљковић ипод најлона

Мала непажња и несретан сплет околности, према речима комшија, трочлану породицу Стојиљковић довели су на руб егзистенције и пуко преживљавање. Иако се на први поглед чини да у њиховом дворишту не живи нико, у најлоном ограђеној собици живе и спавају отац и мајка, а у ономе што је некада био подрум њихов 28-годишњи син.

Видите како живимо, страхујемо за своје здравље, жали се плачући Јадранка Стојиљковић, домаћица куће.

Изгорело је све што смо имали, а од тада живимо овако. Готово сваког дана идем у Центар за социјални рад овде у Мерошини, али ми кажу да немам права ни на какву помоћ, због пензије коју мој муж прима последње две године.

Након пожара пре пет година, Стојиљковићи су сами скупили новац за грађевински материјал, а општина је помогла у радној снази. Међутим, кућа је само допола завршена.

Ми нисмо имали пара за додатну куповину, а када смо молили све надлежне у општини, увек бисмо добили исти одговор, да нема пара - наводи Јадранка.

Иако Драгослав, њихов 28-годишњи син, има жељу да се ожени, живи нормално, има посао и кров над главом, каже да не види излаз из ове ситуације.

Имам само основну школу, нико ме неће као радника, а девојку не могу да нађем због услова у којима живим,  прича најмлађи Стојиљковић.

Живим у мемљивом подруму, и ноћу лежем плашући се да ме не поједу мишеви до ујутру.

Комшије причају да су Стојиљковићи и пре били у тешком материјалном положају, али су у свом дому живели релативно нормално, све до тренутка док им кућа није изгорела до темеља.

Немају воду, ни струју, ретко се купају, а напајање за сијалицу узимају од комшинице - прича Горица Станојевић, прва комшиница.

Они имају и менталних потешкоћа, а нико не брине о њима и то све због пензије од 24.000 динара коју прима глава куће.

Стојиљковићи се, како кажу, надају да ће их време бар још мало послужити, јер, како кажу, планирају да купе дебљи најлон, и моле се да зима буде што блажа.