Новак Радуловић у Дворани славних

То је најновије светско признање које је стигло на адресу Радуловића, за којег, нажалост, осим његових суграђана зна мало ко у Србији. Радуловићево име се, заједно са биографијама 50.000 познатих личности из науке, политике, музике и других области живота већ два пута нашло у престижним „Маркизовим“ публикацијама „Ко је ко у свету“ и једном у издању „Ко је ко у Америци“. Такође, Радуловић је једини грађанин Србије чије се име нашло у престижној публикацији Интернационалног биографског центра из Кембриџа „2.000 изузетних интелектуалаца 21. века“.

– Ни за ово најновије признање, као ни за сва претходна, нисам ја конкурисао. Једноставно су ме обавестили да ћу бити уврштен у њихову Дворану славних за изузетна достигнућа. Претпостављам да је највећа референца било то што се моје име почев од 2008. године три пута нашло у три највеће и најпознатије енциклопедије у Америци. У Америци се изводи и моја композиција „Ода Светом цару Константину“ коју сам компоновао пре неколико година и која је прва хорска химна посвећена утемељивачу хришћанства као равноправне религије, па је могуће да је и то допринело – каже Радуловић, коме је најновије признање у виду плакете од ораховине на кућну адресу управо пристигло поштом из САД-а.

Његово име се 2008. године први пут нашло у 25. издању енциклопедије „Ко је ко у свету“, заједно са биографијама Џорџа Буша, Барака Обаме, Била Клинтона, али и најпознатијих српских тенисера Новака Ђоковића, Ане Ивановић и Јелене Јанковић. Међутим, Радуловићево име било је једино из Србије у специјалном, „златном” издању ове публикације, објављеном 2009. године поводом 110 рођендана те издавачке куће, међу 2.000 одабраних биографија. Успех је поновљен објављивањем у издању „Ко је ко у Америци“, иако на овом континенту никада није живео нити стварао. У престижна светска издања енциклопедија Радуловић је доспео заслугом Марија Кинела, композитора и текстописца пореклом из Истре, са којим је сарађивао од 1974. године до његове смрти 1995. године. У Кинеловој заоставштини нашла се Радуловићева номинација за енциклопедију „Ко је ко у свету“, која је након тога упућена издавачу „Маркизу“. Радуловић каже да је славу кројио на фестивалима у Европи, а да су, како то обично бива на овим просторима, за њега тек онда чули у Србији.

– Да сам писао турбофолк музику, данас бих био богат човек, али не бих ушао у четири најпознатије светске енциклопедије нити би се моја биографија нашла у националним библиотекама Вашингтона, Лондона , Париза, Беча... – вели Радуловић.

Новак Радуловић је рођен у Словенији, а данас живи у Нишу. Преко дана ради као економиста у ЈП „Железнице Србије“, а увече компонује. Класичну гитару изучио је у Музичкој школи у Панчеву, а касније је усавршавао код професорке Наде Кондић у Београду. Лауту је учио код професора Марија Перучића у Сплиту. Од седамдесетих година прошлог века бави се музиком и до сада је компоновао више од 360 мелодија: 160 за децу, 50 шансона, 60 шлагера, на десетине хорских и композиција за класичну гитару, забавних мелодија, староградских песама и романси. Учествовао је на 160 фестивала дечје музике у земљи иностранству и освојио много награда. Аутор је и шест књига за децу са нотама за певање и свирање. У Србији, Хрватској, Босни, Македонији и Словенији и данас је у оптицају око 300 његових композиција.

На фестивалу у Хрватској

После пуних 19 година Радуловић ће учествовати на фестивалу у Хрватској 12. новембра ове године.

– Добио сам позив за учешће на фестивалу “Цхансонфест 2010”. Послао сам композицију која је прихваћена. Тако ће се једна моја композиција наћи на фестивалу у овој земљи после 19 година. Нумеру ће интерпретирати Ксенија Еркер – каже Радуловић.

Новакови хитови

Песме Новака Радуловића налазе се на десетинама заједничких плоча, али и на пет самосталних албума. Познати су и његови староградски хитови „Леп мајски дан“ и „Шушти, шушти зелено лишће“. Радуловић је писао музику и на текстове неких од најпознатијих текстописаца из Србије и бивше СФРЈ као што су Марио Кинел, Арсен Дедић, Љубивоје Ршумовић, Драго Бритвић, Златко Црнец, Ивица Киш…