Покрадене бисте српских књижевника

Књижевно друштво „Драинац” из Прокупља, Удружење књижевника Србије и Културно-просветна заједница Србије покренули су иницијативу да се нашем познатом песнику Раду Драинцу (1899–1943), о седамдесетогодишњици од његове смрти, подигне биста на Калемегдану. Чека се одлука Комисије за именовање улица, тргова и споменика Скупштине града Београда.

Раде Драинац (Радојко Јовановић), књижевник и новинар, рођен је у Трбуњу, код Блаца, у Топлици. После преласка преко Албаније, у Првом светском рату, школовао се у Француској. Био је уредник часописа „Хипнос”, „Ново човечанство”, „Фронт”, САД (Слика актуелних догађаја), „Нова бразда”… Под утицајем суматраизма Милоша Црњанског и зенитизма Љубомира Мицића, основао је хипнизам, чији је манифест објављен 1922. Писао је авангардну и бунтовну поезију, путописне репортаже и социјалне хронике. Аутор је збирки: „Еротикон”, „Бандит или песник”, „Банкет”, „Улис”, „Дах земље”, романа: „Шпански зид”, „Наша љубав” и „Пламен у пустињи”, збирке приповедака: „Срце на пазару”, књига есеја: „Расветљење” и „Осврти”. Завод за уџбенике из Београда, објавио је дела Рада Драинца, у десет књига, која је приредио Гојко Тешић.

У холу Удружења књижевника Србије недавно је постављен барељеф с Драинчевим ликом, рад вајара Драгана Дробњака. Овај академски вајар аутор је и Драинчеве бисте, која је 1969. године постављена у Прокупљу.

Дринка Радовановић, наша позната вајарка, урадила је, такође, бисту Рада Драинца. Једна је постављена у Трбуњу, у песниковом родном селу, а друга је, заједно с бистом Боре Станковића, била у београдском ресторану „Александар”, који је припадао БИП-у, у Цетињској улици. Кадо је дошло до приватизације БИП-а, и гашења ресторана „Александар”, на волшебни начин нестале су бисте Боре Станковића и Рада Драинца.

Бисте два велика српска књижевника: Боре Станковића, који је пуних девет година радио у пивари, као финансијски инспектор, и Рада Драинца, који је био чест гост Скадарлије, постављене су 16. октобра 1997. године. Танасије Младеновић говорио је о Драинцу, а Радослав Војводић о Станковићу. Одломке из дела великих писаца казивао је Вицо Дардић.

У то време, објашњава Дринка Радовановић, расписивани су конкурси за постављање споменика, а стручни жири је бирао најбољи рад. Када су изабране њене бисте Боре Станковића и Рада Драинца, председник жирија био је Зоран Маркуш. Дринку Радовановић, наравно, највише занима где су завршиле бисте српских писаца из ресторана „Александар”. Израда једне такве бисте кошта око 2.500 евра.

Било би лепо пронаћи бисте Боре Станковића и Рада Драинца, а када Комисија за именовање улица, тргова и споменика Скупштине града Београда одреди место на Калемегдану за великог песника, требало би расписати конкурс за идејно решење и изабрати најбољи рад. Топличанин Ратомир Тимотијевић, велики поштовалац Драинчевог дела, спреман је да финансира израду бисте и постамента. У читав посао би требало укључити и Министарство културе Републике Србије, Секретаријат за културу града Београда и град Прокупље.