Hrana će uskoro da poskupi najmanje 30 odsto

Usevi u Srbiji danima vape za dobrom kišom, pa ukoliko u narednih desetak dana ne padne bar 20 litara po kvadratnom metru, rod pšenice, kukuruza, šećerne repe i suncokreta mogao bi biti znatno umanjen. A to bi, ocenjuju stručnjaci, na jesen moglo značiti uvoz i ulja i šećera i pšenice, jer hrane ne bi bilo dovoljno, ali i novo poskupljenje prehrambenih proizvoda za najmanje 30 odsto. Da bi ovakav scenario mogao biti realan ukazuje dugoročna prognoza Republičkog hidrometeorološkog zavoda, po kojoj nas čeka toplo i suvo leto sa temperaturama iznad proseka, i što je još gore, sa retkom pojavom padavina.

Godina 2003. bila je najtoplija otkako se kod nas beleže vremenske prilike. Avgusta te godine u Beogradu je pao samo 6,1 litar kiše po kvadratnom metru. Prema prognozama meteorologa, ova godina može da liči na 2003. Letnje vrućine nam predstoje sve do 25. maja, kada će se živa u termometru popeti i do 35 stepeni Celzijusa. U nekim krajevima mogu se očekivati i popodnevni pljuskovi.

- Najtopliji dani biće petak, 22. maj, i ponedeljak, 25. maj. Temperatura će u Beogradu ići do 34, a u Srbiji do 35 stepeni Celzijusa - objašnjava Nedeljko Todorović, meteorolog u Republičkom hidrometeorološkom zavodu.

Osveženje se može očekivati samo 26. i 27. maja, s grmljavinom, jakim vetrom, gradom, jednom rečju, može se javiti lokalno nevreme. Temperatura će se kretati od 20 do 25 stepeni Celzijusa.

Od 28. maja pa do 3. juna opet se očekuje letnja vrućina sa temperaturom do 30 stepeni Celzijusa. Zahlađenje sa pljuskovima i grmljavinom opet je moguće 4. i 5. juna, kaže Todorović.

Vladana Hamović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede kaže da zbog ovakvih vremenskih prilika već sada postoje objektivni uslovi da ovogodišnja žetva bude ugrožena, zbog čega bi nam se na jesen moglo desiti novo poskupljenje hrane.

- Ponovo se suočavamo sa konstantnim problemom koji je kod nas prisutan već decenijama, a to je da umesto da napravimo kanale za navodnjavanje i odvodnjavanje, prinosi zavise od pogleda u nebo. Osim toga, mi iz godine u godinu smanjujemo sejne površine, pa sada preti opasnost da ukoliko ne bude dovoljno kiše, jesen može biti ugrožena, jer, uslovno rečeno, nećemo imati dovoljno hrane, pa ćemo biti prinuđeni da uvozimo pšenicu, ulje ili šećer. S druge strane, može se desiti da proizvodnja bude toliko mala, što bi se, naravno, odmah odrazilo na povećanje cena - kaže Hamovićeva.

Ona objašnjava da je ovogodišnja setva u odnosu na prošlogodišnju bila skuplja za oko 30 odsto, tako da se može očekivati da ukoliko žetva bude loša, hrana u Srbiji poskupi najmanje za toliko.

- I to pod uslovom da se cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda poveća samo za onoliko koliko su bili uvećani troškovi poljoprivrednika prilikom setve. Međutim, ukoliko se u tu cenu budu ugrađivali ostali učesnici na tržištu cene bi mogle biti i veće. Svejedno, i jedno i drugo poskupljenje bili bi ogroman udar na ionako oslabljenu kupovnu moć građana, kojima nikako ne treba novo poskupljenje osnovnih namirnica - kaže Hamovićeva.

Milan Prostran, sekretar za agrar u Privrednoj komori Srbije, kaže da je u prolećnu setvu uloženo nekoliko desetina milijardi dinara zbog čega od suše sada najviše strepe seljaci, jer od nje zavisi da li će moći da povrate uložen novac i otplate kredite koje su uzeli.

- Međutim, nezahvalno je davati bilo kakvu prognozu s obzirom na to da je do prolećne žetve ostalo još oko mesec dana. Država ima neke zalihe određenih roba, ali ukoliko suša bude katastrofalna, to sigurno neće biti dovoljno da se pokriju potrebe na godišnjem nivou. Međutim, bez obzira na zalihe treba očekivati da cene određenih proizvoda već sada počnu da rastu, jer je proizvodnja pšenice i kukuruza u padu svugde u svetu. Koliko će skočiti pokazaće vreme, jer na njih ne utiče samo suša, već i kupovna moć građana - kaže Prostran.

Kao mogućnost da se poskupljenja hrane spreče, Hamovićeva vidi u intervenciji Robnih rezervi pod uslovom da ih ima, ili u interventnom uvozu. Ali, kaže, i ovaj uvoz košta.

Subvencije za ratarsku i povrtarsku proizvodnju

Ministar poljoprivrede Saša Dragin kazao je juče da će poljoprivrednicima za ratarsku i povrtarsku proizvodnju, celog leta biti isplaćivano 12.000 dinara po hektaru.

- Na taj način će oni dobiti svoje subvencije u ono vreme kada im je najpotrebnije, odnosno do jesenje setve. Na takav način izlazimo u susret zemljoradnicima da za agrotehničke rokove koji dolaze imaju dovoljno sredstava da otpočnu novu proizvodnju - rekao je Dragin.

On je dodao da su za poljoprivrednike odobrene dovoljne kvote, kao što je i dogovoreno na ranije održanom sastanku sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, kome su prisustvovale i asocijacije poljoprivrednika iz Srbije.

- Ove godine smo uspeli da se uz krajnje napore uklopimo u onaj budžet koji imamo. Naravno, jako je važno i da vreme posluži, očekujemo s nestrpljenjem da sutra padne kiša i da se prekine ovaj sušni period - naglasio je Dragin.

http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=93266