Šljive naslutile poraz: Odavde je knez Lazar sa svojom vojskom otišao u Kosovsku bitku

Vojska je nastavila dalje, u boj i propast, a za njima su ostala spiralno uvijena stabla, da bi i danas, šest vekova kasnije, podsećala na ovaj pomalo zaboravljeni događaj. Ovo je samo jedno od brojnih predanja koja se i danas mogu čuti u Topličkom kraju.

Međutim, ono što zaista pobuđuje pažnju je činjenica da šljive u porti crkve brvnare i dalje rastu na isti način. Bez obzira na to da li je reč od davno osušenim stablima ili tek zasađenim mladicama, šljive se i danas spiralno uvijaju, dajući time novi povod za razna tumačenja i narodna verovanja, ali i zadatak nauci koja, zasad, nema logično objašnjenje.

Put bez povratka

Crkva brvnara, posvećena svetom caru Lazaru, podignuta je 1890. godine na obroncima Radan planine. Prema predanju, izgrađena je na ostacima znatno starijeg hrama iz 14. veka, a gradili su je doseljenici sa Golije, pa arhitektonski podseća na hramove iz centralne Srbije. Od Prolom banje do crkve Lazarice valja preći oko dva i po kilometra; put je makadamski, ali je širok i dobro utaban.

Može se doći i obeleženom pešačkom stazom kroz šumu, razdaljina je skoro ista, ali će vam prijati hladovina i svežina reke pored koje se prolazi.

Crkva je podignuta na proplanku iznad reke, ali se može videti tek kada joj se priđe bliže. U maloj, ograđenoj porti su postavljeni drveni stolovi i klupe, ima i zasada cveća, ali najviše prija hlad širokih krošnji drveća.

Iako umorni od letnje žege i pešačenja, najpre smo pogledom potražili ono zbog čega smo došli. I nije nam puno trebalo! Svuda oko crkve se mogu videti šljive različite starosti, ali istog oblika – uvijenih stabala oko svoje ose, baš kako se kudelja uvija u povesmo. Još čudnije je da stabla ostalog drveća rastu „normalno“, a najčudnije je da samo pedesetak metara dalje, izvan crkvene ograde, šljive rastu na uobičajen način. Štaviše, pre nekoliko godina, meštani su u više navrata mlade sadnice tek uvrnutih šljiva prenosili izvan porte, ponovo ih sadili, a rezultat je bio zaista neočekivan. Ubrzo su se mladice same „rasplele“ i nastavile da rastu normalno.

Sve ovo, naravno, doprinosi raznim tumačenjima i verovanjima, koja se u narodu prenose sa kolena na koleno. Osim pomenute legende, slično predanje se odnosi na pričest vojske uoči boja na Kosovu. Naime, predanje kaže da je sama priroda naslutila vojni poraz i da su se u žalosti sve šljive okrenule u pravcu u kojem je vojska otišla na put bez povratka. Veruje se da je sam Gospod pokrenuo šljive na uvrtanje, ne bi li time večno podsećao Srbe da veru pravoslavnu ne treba gubiti čak ni onda kada se život daje, baš kako je to učinio slavni Lazar sa svojom vojskom.

Sveto mesto

Da priče nisu bez osnova, odnosno da je knez Lazar sa glavninom svoje vojske najverovatnije prošao baš ovuda, potvrđuje i poznati putopisac Feliks Kanic u svojoj knjizi „Srbija – zemlja i stanovništvo“.
– Dovoljno je pogledati iole tačnu kartu – kaže Kanic – pa se jasno može videti da je knez Lazar iz Kuršumlije za Kosovo polje izabrao put uz Banjsku reku, jer je to bio najkraći i najsigurniji pravac prema dolini Laba.

U prilog Kanicovoj tvrdnji ide i usmeno predanje koje kaže da je Lazareva vojska prošla pored Banjske reke, da je predahnula pored jednog crkvišta i da se baš tu pričestila. Od tada (1389. godine) narod ovo crkvište naziva Lazarevim, a zbog toga je i buduća crkva brvnara posvećena svetom caru Lazaru srpskom. Zanimljiv je i podatak da su samo dve godine nakon Kosovskog boja, mošti kneza-mučenika ponovo stigle na ovo mesto.

Naime, kada je carica Milica uspela da izdejstvuje da se telo njenoga muža prenese sa Kosova u Ravanicu, zahtevala je da se prethodno unese i u ovu malu crkvu. Tom prilikom je, po rečima Ilariona Ruvarca u „Belešci o moštima kneza Lazara“, koja datira iz druge polovine 19. veka, odlučila da se i sama zamonaši.

Nedostatak naučnog objašnjenja

U nedostatku naučnih objašnjenja, mnogi pokušavaju da ovom prirodnom fenomenu daju i neko razumnije objašnjenje. Tako se, na primer, često ističe da se šljive uvrću pod dejstvom vetrova ili da se okreću za suncem u potrazi za svetlošću. Nažalost, nijedno od ovih tumačenja nema realnu osnovu. U obilju listopadnog i zimzelenog drveća koje raste naokolo, okreću se samo šljive, i samo ovde.

Činjenjica je, međutim, da niko do sada nije vršio analizu sastava zemljišta, starost stabala, pa čak ni onih davno osušenih pored zvonika. A koliko je jako narodno verovanje da je reč o Božijoj promisli, i da je samo mesto iscelujuće i sveto, možda dovoljno govori molba sveštenika, istaknuta na tabli pored zvonare, da posetioci ne režu i ne nose kući koru sa ovih stabala.

Šta god da je razlog ovog neobičnog fenomena, činjenica je da malo koji posetilac Prolom banje propusti priliku da poseti ovu crkvu, pomoli se Bogu i, barem na trenutak, pomisli koliko, zapravo, malo poznajemo svet u kojem živimo.