Počeo Veliki - Vaskršnji post

Traje od Čistog ponedeljka do Lazareve subote. Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana – najduži u toku godine, i završava se praznikom Vaskrsenja.

Prva nedelja posta zove se Čista. Druga nedelja je Pačista. Treća nedelja je Krstopoklona, jer se vernicima koji su stupili u podvig posta, iznosi Časni krst na jutrenju na poklonjenje i celivanje. Četvrta nedelja je Sredoposna, jer je to vreme sredine posta. Peta nedelja posta se naziva Gluvna. U toku te nedelje se ne peva, ne igra i ne svira, a poslovi se ne započinju. Šesta nedelja je Cvetna. Tako je nazvana po cveću i zelenim grančicama koje su deca i građani bacali pred Hrista pri Njegovom ulasku u Jerusalim.

Sedma, poslednja sedmica pred praznik Vaskrsenja je Strasna ili Velika nedelja. Najznačajniji dan u toj nedelji je Veliki petak, jedini dan u godini kad u Pravoslavnim hramovima nema jutrenja niti bogosluženja, već se samo popodne drži opelo razapetom Isusu Hristu. Tom prilikom, jedini put u godini, iznosi se plaštanica u koju je starac Josif iz Arimateje umotao Hristovo telo posle skidanja sa krsta.

Istorijat

Najstarije svedočanstvo ο ovom postu potiče s kraja II veka. Sv. Irinej Lionski (202), u pismu papi Viktoru (189-198), povodom sporova ο vremenu praznovanja Pashe, spominje pashalni post koji je trajao kraće nego danas (tri dana), a praktikovan je svuda. Dalje podatke ο ovom postu daje Tertulijan (220), prema praksi Rimske i Afrikanske crkve. On govori ο „pashalnom postu u spomen stradanja Hristovih“, koji je sam Spasitelj odredio, pa se u tom smislu smatra da pashalni post potiče od naređenja Gospoda Isusa Hrista.

Iz Sirijske didaskalije (druga polovina III veka), vidi se da je pashalni post trajao jednu sedmicu, a sigurno svedočanstvo ο pashalnom postu od četrdeset dana potiče iz 4.. veka, od Jevsevija Kesarijskog (340), kao i iz Pashalnih poslanica Sv. Atanasija Velikog (373). Današnji oblik Vaskršnjeg posta (grč: Μεγάλη Τεσσαρακοστή – Velika četrdesetnica) razvio se u 5. veku.

NAČIN POSTA

Dve strane posta

Post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od izvesnih jela i alkoholnih pića. Duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela. Telesni post je samo neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu duhovnu borbu protiv strasti, koje se raspiruju kroz telesne želje. Pošto telo zajedno sa dušom učestvuje u grehu, treba zajedno sa njom da učestvuje u naporima ka ponovnom zadobijanju vrlina. Stvarni duhovni post podrazumeva uzdržavanje od svake pohotljivosti. Sveti Oci su oduvek isticali duhovnu stranu posta, i pisali da sam telesni post Bog ne prihvata. Čak su ga nazivali „demonskim postom“, jer i demoni ne jedu, a ne teže duhovnom usavršavanju. Pa je time onaj koji samo telesno posti, a ne pristupa duhovnom podvigu, identičan demonima. Duhovna strana posta uvek uključuje pojačane molitve, i kvalitativno i kvantitativno, i borbu za opšte unapređenje svih hrišćanskih vrlina.

Stvarni post koji obuhvata i telesni i duhovni aspekat, privodi čoveka smirenju. U smirenju čovek počinje da stiče saznanje, da je spasenje moguće jedino u Bogu, kroz Njegovu veliku milost. Kod sticanja svih vrlina i kod ispunjenja svih zapovesti, Sveti Oci pridaju vrlini rasuđivanja najveću važnost. Rasuđivanje podrazumeva dar razlikovanja onoga što je korisno, od onoga što je štetno.