Čovek bez sluha i Crveni Karton u Nišu: Noć kada je mesec umro mlad

Stidljivi nagoveštaj proleća, pored toga što je oživeo Kej i gradska šetališta, doneo je i niz dobrih muzičkih dešavanja u najveći grad na Nišavi. Nakon skoro dvomesečnog zatišja i sa ponekim dešavanjem vrednim pažnje, tek krajem februara započela je prava koncertna sezona, a sudeći po snazi i energiji sinoćnjeg dešavanja u klubu Feedback, muzička mašina se ozbiljno zahuktala.

Da manje sredine znaju da iznedre kvalitetne bendove, do sada je dokazano nebrojeno puta. Nastup Crvenog Kartona iz Kruševca samo je još jedan prilog toj tezi. Ova uigrana četvorka, bez ustručavanja i lažne skromnosti, može da stane rame uz rame sa bilo kojim svetskim bendom iz ovog žanra.

Nastup započinju sasvim lagano sa “Irska škola” a onda se kroz pesme “Internetionalizacija”, “Fenser” i “Demonkratija” dotiču aktuelnih tema. Njhova energija je nesputana a ritam prosto prozuji telom i natera na skok. U trenutku nastane dilema da li se usredsrediti na dešavanja na bini ili se jednostavno prepustiti ritmu.

“Buđenje” donosi razrešenje ali i poruku – da se borimo za sebe i to “Malo parče raja”. Svoje mesto na set listi te večeri našle su i “Yugo 55” i “Devedesete”. I tako, dok smo “Čitali između redova”, energični kruševljani su nas prošetali kroz svoj svet i pozdravili se s nama uz “Pijanu pesmu”.

Kratku pauzu između nastupa dva benda publika je iskoristila da se pregrupiše i približi bini. Već na samom početku bilo je jasno da “Ljubav je tamo gde stanujem ja”, odnosno Čovek Bez Sluha. Telom je prolazila jeza dok se horski pevala “Umesto osmeha” a skakutalo uz “Dosadan dan”. U

duhu prethodnog benda koji je više svirao a manje pričao, nastavio je i Čovek Bez Sluha nižući: “Ti samo misliš da me znaš”, “Nebeski bend”, “Ikarov let”. Zaokret ka vrednostima stare škole prave uz “Blef”. Uzavrela atmosfera potpalila je nekoliko zamalo krvavih šutki, te je bend morao da zamoli sve prisutne da povedu računa jer nije poenta da se nekome razbije nos. A bilo je teško smiriti strasti uz “Upomoć!”, čak i uz “Reci Ne”.

I dok su neki skakali ili se šutkali, neki su uporno telefonima snimali skoro svaki momenat koncerta. Pesmu “Paranoik” ČBS posvećuju momcima iz benda Crveni Karton, a za “Ništa mi staro ne nedostaje” na binu se penje Milutin Popović (Dok7) i peva zajedno s njima.

Nastup polako ulazi u završnicu uz željno isčekivane “Superheroj” i “Daleko blizu daleko”. Inspirisani epitetom koji ih prati – da su “šumadijski Ramonesi”, izvode jednu obradu ovog kultnog benda: “Pet Cemetary”. Nakon “Sanjam” simbolično zaokružuju svoj nastup sa “Gotovo je”. Publika nije želela kraj te ih horski poziva na bis i dobija još dve poslastice: “Noćas mesec umire mlad” i “American Jesus” (Bad Religion).

balkanrock.com