Из Либије побегао за Лесковац

Као млади талентовани рукометаш, Никола Митровић је из Лесковца брзо прешао у Београд. Играо је за вечите ривале, а онда је дошао примамљив позив да каријеру настави у Мароку.

Стицајем околности, на позив тренера из Туниса, двадесетогодишњи Никола уместо у Мароко пре седам месеци отишао је у Либију, у Бенгази.

У почетку је било занимљиво, и поред пунктова и бункера на улицама. Били су ту и саиграчи из Хрватске. Међутим, касније су дошли проблеми.

"Најпре су каснили са договореном исплатом. Онда су почели немири. Исламисти су почели да убијају странце из Египта, Француске, Сирије. Променила се управа клуба", прича Никола Митровић. "За седам месеци, колико сам био у Бенгазију, изашао сам само до маркета. Последњих десетак дана чували су ме навијачи, њих четворица, да не бих побегао. Ипак захваљујући разумевању људи из продавнице у коју сам свакодневно ишао, успео сам да дођем до аеродрома у Бенгазију."

Излазак из Бенгазија био је као на филму. Једва је дошао до карте за Истанбул када су се на аеродрому појавили војници.

"Било је више него узбудљиво", присећа се Никола. "Тренер из Туниса ми није резервисао авионску карту јер ме је поново слагао. Позвао сам друга из Београда који је после доста муке и напора јер није могао одмах да ми купи карту. На крају сам карту добио а онда су се поред авиона појавили војници. Мислио сам да долазе због мене јер је нови газда клуба имао добре везе у либијској војсци."

Ипак, на крају се све добро завршило. Никола је стигао кући, а после авантуре и искуства које неће заборавити, лесковачки рукометаш младим српским спортистима поручује:

"Није све у новцу. Много је важнији да млади људи схвате да су слобода и духовни напредак најбитнији. Треба добро да се размсиле пре него што напусте Србију, где иду и ко им је менаџер."

Никола Митровић је тренутно без ангажмана. Тренира да би одржао кондицију јер се нови прелазни рок ближи. Највероватније ће поново у иностранство, али сигурно не ван Европе.