Град Ниш, место историје и легенде

Најпознатија је Нишка тврђава, симбол града. Главна улазна врата, обликована у камену, са стубовима, каменим плочама и украсним блоковима на врху, налазе се на обали Нишаве са погледом на главни трг града, Трг ослобођења. Тврђава је полигоналне основе, окружена моћним каменим бедемом, са четири капије. Зидови су од камених блокова, висине осам метара, са укупном дужином од преко два километра. Изграђена је на простору античког утврђења насталог још у римско доба, коришћеног у средњем веку, па и за време Немањића.

Утврђење у садашњем облику подигле су Османлије (1719 - 1723) по наређењу тадашњег султана Афмет-Хана. У градњи су учествовали цариградски каменоресци и бројни зидари. Тврђава је служила Турцима као војно седиште и утврђење, са луксузним зградама, харемима и купатилима (хамамима) за војне старешине.Ту су се налазиле и бројне џамије. У тврђави су становали и помоћни службеници и занатлије. Сматра се да је Нишка тврђава једна од најочуванијих утврђења у овим пределима. Данас се у тврђави налазе бројни садржаји: атељеи, изложбене галерије, ископине и споменици, старе и нове грађевине, кафићи, а најзначајнија је Летња позорница с више хиљада места, на којој се одржавају разноврсни културни догађаји, као што су хорске свечаности, филмски фестивали, џез фестивал и низ других приредаба (журке). Нишка тврђава је културно добро града од великог значаја.

У градском окружењу налази се један значајан споменик - Ћеле-кула. Настала је током Првог српског устанка, после битке на Чегру, удаљеном осам километара од Ниша. Те 1809, јунак и вођа устанка, војвода ресавски Стеван Синђелић, нашао се у турском окружењу, без помоћи околних устаничких одреда. И када су Турци продрли у шанац, испалио је хитац из своје кубуре у магацин барута. Експлозија разара шанац испуњен Србима и Турцима и страда више хиљада бораца. Хуршид-паша, у циљу одмазде и да заплаши хришћанску рају, озида четвороугаону кулу од камена, греда и малтера, дужине и висине приближно четири метра, у коју су уграђене 952 лобање српских устаника.

Кула је смештена усред равнице, поред пута за Истанбул и говорила је о турској суровости - симболу страдалаштва, легенда која храбри на отпор. По ослобођењу Ниша (1878) изграђена је надстрешница над кулом ради заштите од невремена. Касније је подигнута капела над читавом грађевином (архитекта Леко). После више реконструкција и обнова, капела је добила данашњи изглед. То је лепо изграђена грађевина у облику крста, са украсним вратима и куполом са каменим розетама. Око капеле је уређен простор, а испред улаза смештена је биста Стевана Синђелића. У кули се данас налази 59 лобања храбрих јунака са Ресаве, на увид бројним посетиоцима. Кула је значајан споменик храбрости и родољубља, симбол града Ниша.