Мананстир Ајдановац

У јужном делу Србије постоји за свакога по нешто....поред поменутих градова, ту су и бањска лечилишта, манастири, Власинско језеро и многе друге туристичке атракције. Пораст броја туриста, чини се умногоме утиче на побољшање понуде. Тако се у овом крају све више развија и такозвани верски туризам. Желећи да сачувају од заборава српско наслеђе, људи овог краја дају све од себе да посетиоце упознају са бројним знаменитостима. Зато смо и ми кренули тим путем, желећи да упознамо једини сачувани средњевековни манастир у Топличком крају.

На свега тридесетак километара удаљености од Прокупља и петнаестак од Блаца, у атару засеока Ајдановац смештен је истоимени манастир. Стара топличка села; Јошаница, Сварча, Претрешње, Придворице и Међухане, у чијем се атару налази манастир Ајдановац се помињу чак и у Повењи српске кнегиње Милице и њених синова Стефана и Вукана, која датира из 1395. године. У њој је наведено да су ова села намењена светогорском манастиру Светог Пантелејмона.

Оно по чему је манастир Ајдановац посебан, осим по томе што је једини сачувани средњевековни манастир топличког краја јесте и чињеница што се не зна ко му је био ктитор, као ни време када је саграђен, јер писани подаци о њему нису пронађени.

Манастир Ајдановац је смештен на обронцима живописне планине на надморској висини од 750 метара и окружен је предивном шумом. Најтоплије вам препоручујем да уколико се упутите у походе овом манастиру, обавезно са собом понесете и аутокарту, јер се у супротном може догодити да залутате, а како у поменутим селима живи врло мало људи, бојим се да ћете се начекати да их упитате за правац.

Било како било, када стигнете пред манастир, остаћете без даха...сигурно. Скромна, манастирска црква, врло једноставне архитектуре без уобичајених украса казује да је подигнута у периоду након турских освајања. Те као таква, ова манастирска црква припада групи изузетно ретких цркава на подручју наше земље. Необично је и то што је њен кров попут оног на кућама, сасвим обичан на “ две воде “, без звоника. Са једне стране ове једнобродне цркве налази се нартекс са отвореним тремом, а са друге је полукружни олтар.

Претпоставља се да су цркву у давна времена живописали мајстори са подручја данашње северне Грчке, а на основу проучавања делимично очуваних фресака. У живопису цркве преовлађују циклуси посвећени светом Ђорђу, те великим хришћанским празницима, а уочљив је и врло опширан приказ сцене Страшног суда.

Сачувани су записи о обнављању овог необичног манастирског здања и то у три наврата: 1887., 1907. те 1949. године. Тада је изграђена чесма и манастирски конаци. Крајем прошлог века, тачније током 1996. и 1997. године су обновљене манастирске фреске.
 
Данас се овај манастир налази под заштитом Републике Србије као Споменик културе од великог значаја.