Сокобања оплакује Денкиће

Испред дома - родбина, комшије, пријатељи, сви у неверици говоре о злој судбини која је задесила Стојана (28) и његове родитеље Николу (62) и Душицу (55).

Истрага још није утврдила зашто је “опел корса”, у коме су се налазили син, отац и мајка, слетела са пута и завршила на крову. Незванично, аутомобил, за чијим је воланом био Стојан, кретао се неприлагођеном брзином.

Денкиће, иначе сви описују као мирне и тихе људе. Глава породице, Никола, био је професор енглеског језика у сокобањској Основној школи “Митрополит Михаило”, баш као и његова супруга Душица. - Никола се доселио са Косова и Метохије у Сокобању, где се оженио Душицом, са којом је добио сина Стојана, потом и ћерку - рекао нам је један од комшија испред празне куће Денкића.

Код искључења за Врчин, после кривине, аутомобил је изгубио контролу и слетео са коловоза. Прво је “очешао” банкину, а потом се испревртао неколико пута. После удара у бетонски бедем надвожњака, “опел” је завршио на крову на травнатој површини поред ауто-пута, испод надвожњака. Сви путници остали су на месту мртви.

- Видео сам када су у недељу кренули у Београд да обиђу ћерку која живи у престоници и пре два месеца се породила. Ауто је возио Стојан. Пред полазак на пут Никола ми је махнуо и казао ми је: “Комшија, поздрављам те. Видимо се ускоро”. Нисам ни слутио да је то последњи пут да га видим живог. * Никола, Душица и Стојан Денкић Денкићева деца, и син и ћерка, дипломирани су правници који су радили у Београду. Никола и Душица, слажу се комшије, много су уложили у њихово образовање и цео свој живот су посветили деци. Били су мирни и повучени људи који се никада нису никоме замерили.

- Душица је могла још да ради, али је када јој се ћерка породила отишла у пензију како би јој помогла око чувања детета - наставља наш саговорник. - Зато су прекјуче и кренули у Београд како би помогли ћерки која се породила пре два месеца, око чувања бебе. Међутим, уместо тога, настрадили су трагично у саобраћајној незгоди. 

Најближа родбина Денкића у понедељак није била у Сокобањи. По казивању комшија отишли су у Београд како би преузели тела Николе, Душице и Стојана. На дому Денкића који је остао пуст остала је да сабласно светли само сијалица испред улазних врата...

​