Крај детињства и почетак зрелог доба: Уз Штраусов кадрил одржан матурантски плес

Почеци Матурантске параде датирају 2001. године, када је на једној локацији плесало 3.128 регистрованих матураната, у тада експерименталном пројекту који је осмислио Томаж Амброж из Љубљане - ПШ Уршка.Наранчасте и црне мајице, бели кишобрани и пиштаљке, већ тада постају заштитни знак манифестације. Следеће године овом пројекту се придружује Плесни савез Словеније, Матурантска парада се шири у градове Словеније и одржава на десет локација, са 8.512 учесника!

Србија се прикључује 2005. године. Краљево, Ниш, Београд, Нови Сад, Пирот, Панчево. Од 2008. Покровитељ манифестације је Министарство омладине и спорта. Те године је, уз претходне припреме, са матурантима Београда плесала министарка омладине и спорта Снежана Самарџић Марковић, а у Нишу се један председник општине придружио плесу!

Исте године је, по пети пут оборен Гинисов рекорд као највећи синхронизовани плес на свету са укупно 32.344 учесника.

Данас је Матурантска парада међународни и најпопуларнији омладински пројекат у региону.У Србији се одржава на преко 50 локација уз покровотељство градских и општинских управа, КЗМ које су и организатори манифестације! Укупно 11.220 регистрованих учесника и 2.805 плесних „четворки“ 

Сигнал је бити емитован путем Радио Саломона и матуранте у седам земаља региона повезао је ГАУДЕАМУС, ФАНФАРЕ, 1.,2.,3. И ЧЕТВРТА СЛИКА Штраусове опрете Слепи Миш.

У Србији је на крају свирано Ужичко коло уз трубаче.