Радиоактивни отпад у околини Врања?

Рудари су протестовали због тога што је за 1.март 2013., заказано рочиште на коме ће се одлучивати о банкроту овог рудника, који по речима самих рудара ради добро, односно, рудник је солвентан, они примају редовно плате, велика финансијска средства су уложена у развој и ревитализацију рудника, све обавезе према држави се испуњавају редовно…

После разговора са рударима и Зоран Антић, председник општине Врање, је поручио да је нелогично да фирма која редовно измирује обавезе и плате радницима банкротира јер то тако некоме одговара. Он је обећао, да ће се заложити да одлука суда буде померена за још пар месеци док се ситуација у Гроту не среди.

Банкрот рудника ”Грот”, довео би до тога да 300 радника, изгуби посао и да исто толико породица остане без средстава за живот, то би фактички значило и лагану смрт целог села Крива Феја, јер су становници окренути ка руднику, преко кога се чак снабдевају и струјом и водом.

И то све због тога што ”то тако неком одговара”, како рече и Зоран Антић, председник општине Врање.

Па се поставља логично питање, зашто данас када свако радно место у Србији ”злата вреди” и када држава чак даје финасијски подстицај од 2000 евра за свако ново радно место, с друге стране имамо случај да иста та држава, преко својих судских органа, гаси једно, очигледно профитабилно предузеће и тера раднике на улицу.

Очигледно су у питању ”виши интереси”, али се поставља питање чији су то интереси?!

Како бктвнеwс.цом сазнаје из поверљивих извора, у питању је незаконито складиштење радиоактивног отпада из Немачке, а који треба да спроведе једна велика српска приватна компанија.

Наиме, како сазнајемо, рудник ”Грот” поседује велики број ходника и рударских окана који стоје празни, а у којима је већ експлоатисана руда, и они су идеални за склдиштење радиоактивног отпада.

Наш извор каже, да је та српска компанија већ уложила велика средства за лобирање у политичким круговима, као и у поткупљивање одређених судских органа, са намером да отера рудник ”Грот” у банкрот, а онда да за мале паре откупи исти и тамо складишти радиоактивни отпад.

С обзиром, да је познато да велике светске компаније плаћају огроман новац како би се отарасиле опасног нуклеарног материјала, не чуди информација, да је неко због великог профита у стању да чак уништава и сопствени народ.

Излишно је говорити, колику опасност за људе и околину представља складиштење радиоактивни материјала, нарочито тајног, тако да очекујемо да држава Србија и надлежни органи испитају овај случај, као и рад свих судких органа, који већ годинама не доносе коначне пресуде, а везано за статус рудника ”Грот”.