„Служитељ мира и љубави“ - Изложба о Светом Доситеју Епископу нишком и загребачком

Организатори су Музеј Српске православне цркве, Епархија нишка и Епархија загребачко-љубљанска. Поставку чине лични предмети, фотографије, документи и видео записи који сведоче о животу и делу митрополита Доситеја – архијереја, мисионара и страдалника, који је својим пастирским радом оставио дубок траг у Нишу, Загребу и широм православног света.

Изложба ће посетицима приближити лик и дело овог исповедника вере, чији су живот и страдање били прожети Јеванђељем Христовим, а чија се успомена молитвено чува у Српској православној цркви.

Пажљивим одабиром за потребе изложбе коришћени су фондови Архива Светог Архијерејског Синода, Музеја Српске Православне Цркве, Музеја црквених старина Епархије нишке, Музеја и Архива Епархије загребачко-љубљанске, манастира Ваведења Пресвете Богородице у Београду, Музеја града Београда, Библиотеке Српске Патријаршије, Библиотеке Матице српске, Југословенске кинотеке, Хрватског државног архива, као и приватних колекција Небојше Панчића и др Павла Марека (Чешка Република). Митрополит Доситеј (у миру Драгутин) је рођен 5. децембра 1887. године у Београду као једино дете Јанићија и Роксанде Васић. 

Биографија

Митрополит Доситеј (у миру Драгутин Васић) рођен је 5. децембра 1887. у Београду. Школовао се у Београдској богословији, а потом је завршио Кијевску духовну академију, настављајући студије у Берлину, Лајпцигу, Паризу, Женеви и другим европским градовима.

Као епископ нишки (1913–1931) обновио је духовни живот епархије, подизао храмове, домове и сиротишта и дао значајан допринос развоју српског женског монаштва.

Године 1931. изабран је за митрополита новоосноване Епархије загребачке. Познат по мисионарском раду, основао је први женски манастир у Загребу, радио међу Словенцима и посетио Индију. Управљао је и другим епархијама, а више пута помагао у вршењу највиших црквених дужности.

По стварању Независне Државе Хрватске, митрополит Доситеј је ухапшен и сурово мучен од усташа. Тешко болестан пребачен је у Београд, где се упокојио 13. јануара 1945. у манастиру Ваведења. Свети Архијерејски Сабор га је 1998. године прибројао лику светих као Исповедника вере православне. Његове мошти почивају у Ваведењском манастиру у Београду.