Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Ускоро на терасе излазе мушкатле, ево како их одржавати

Bookmark and Share

13.03.2016.

Мушкатле су најпопуларније цвеће на нашим просторима. Готово да нема куће, терасе која није окићена мускатлама. Мушкатле су лаке за негу, нису много ни скупе, а украшавају балконе, прозоре, тремове, и вртове. Воле светла места, заштићено од подневног сунца.

Мушкатла у пуном цевету
Мушкатла у пуном цевету

Најбоље температуре за  гајење мушкатли су од 10 до 27 степени. На нижим температурама оне полако почињу да пропадају. Заливање мушкатли мора да буде редовно, али умерено. Неопходно је да биљке имају довољно влаге, да листови не би увенули. Превише влаге и претерано заливање изазива труљење корена и зато земљиште треба да буде равномерно влажно. У касним поподневним часовима, ако ноћи нису хладне могу да се попрскају одстајолом водом.

Почетком пролећа мушкатле треба орезати и залити. Пожељни је пресадити их. Прихрањује се ђубривом за мушкатле, или ђубривом за цветнице. Током вегетације прихрану мушкатла треба обављати заливањем 1-2 пута недељно раствором за мушкатле. Мушкатле се, као ни остале биљке чији листови имају длачице, не смеју прихрањивати прскањем преко листова. Мушкатле се размножавају семеном или узимањем резница здравих, сочних биљака, а оптимално време за то је лето. Резнице на ожиљавање треба ставити у топао, пешчани, умерено влажан компост. Размножавање семеном захтева да семе буде свеже, је брзо губи клијавост.  Мушкатле зими треба држати у соби на прозору, јер јој ова температура погодује.

Топле и потпуно мрачне просторије нису погодне за презимљавање мушкатли јер могу довести до превременог кретања мусшкатли, стварање танких бледих изданка и исцрпљивање биљке. Током зиме стално треба уклањати осушене листове.  Најчешћа болест мушкатле је бактеријска пегавост  листа (Xсантхомонас пеларгонии).  На наличју старијег лишћа појављују  се уљасте провидне тачкице, које затим прерастају у округле пеге са црвенкастим или сивим средишним делом и жутозеленом периферном зоном. Пеге затим постају видљиве и са лица лишћа. Често се више пега међусобна спаја, стварајући већа оболела места (флеке), која су често оивичена нервима.Јаче нападнути листови се суше.

Оболеле листове, треба одстранити  и спалити. Јаче нападнуте биљке почупати и уништити. Код заливања не квасити листове. Температуру и релативну влажност ваздуха снижавати чешћим проветравањем. Превентивно третирати фунгицидима на бази бакра. Резнице узимати само од потпуно здравих биљака, односно од таквих које најмање последњих шест месеци нису показивале никакве знакове болести. 

 

Извор: agropress.org.rs, Горан Ђаковић


#   пољопривреда   пролеће   цвеће   Горан Ђаковић   хортикултура
@


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима