Биће због ћумура крви до колена?

Они који их праве правдају су да морају да од нечега живе, а противници, огромна већина, тврдећи да се ово никад није десило у Пољаници да се ћумуране диме по двориштима, већ да су увек биле високо у планинама или поред река ван насељених места.

Само у Власу, у центру села, уназад шест месеци отворено је 10-ак ћумурана које ово село обавијају димом због чега су прозори на кућама затворени, а забринути родитељи не пуштају своју децу да се играју у двориштима.

Један од огорчених мештана Драган Димковић, револтиран понашањем инспекцијских служби у Врању, обратио се писмом:

- Провео сам цео дан у нашој драгој општини Врање тражећи неког ко ће да заустави рад ових ћумурана у нашем селу Власе и спречи неодговорне власнике да нам отрују и униште живот деци. Налазим се у самом центру села код цркве, а моја кућа је окружена са три ћумуране на удаљености од 50 до 150 метара. Написао сам жалбу и уплатио таксу врањској општини, али на крају сам испао магарац. У комуналној полицији су рекли да није њихова надлежност, у инспекцији за заштиту животне средине казали да идем у тржишну инспекцију, јер они не могу ништа ако је лице нерегистровано. У тржишној инспекцији су ми рекли да немају бензина и плус да не могу ништа ако је власник регистрован као пољопривредник. Након свега што сам чуо и доживео, након целодневног обијања канцеларија, изашао сам из општине, прекрстио се и запитао у ком граду то ја живим, у којој држави, коме плаћам порез, кога ја то храним хлебом да би ме гађао каменом. Зато вас молим, као дављеник који се хвата за сламку, кажите коме да се обратим, има ли још неких исправних и поштених људи у власти које ми плаћамо или, пак, напишите нешто у име овог јадног народа што је горе још остао. Спасите нам децу или да их ми сами спасавамо. Ово неће изаћи на добро - каже Димковић.

Мештани Власа, али и других села, кажу да је стање алармантно и да се боје да ће неко кренути да физички уклања ћумуране у центру села, а онда може лако да падне крв.

- Људи су бесни, све трпе да се не замерају једни другима, али ово је превршило сваку меру. Моја жена не отвара прозоре на кући, све док се повремено ћумуране не угасе, а то треба да прођу дани. Углавном то радимо ноћу. Веш не сушимо напољу, јер је након сат времена црн од чађи. Имамо децу, страшно. Ћумурџије нису љута сиротиња, они који мају одређене везе у Врању. Има и оних сиромашних, а њих деру локални накупци из села. Имамо случај да је човек отворио лимену ћумурану у дворишту где живи са рођеним братом који има бебу у кући. Да прошетају дете, морају да се одвезу до неке удаљене махале у планини где нема ћумурана. Ово је класичан пример неодговорности, кратке памети појединаца који зарад зараде 15-20.000 динара уништавају здравље људима, пре свега, деци - каже један од саговорника који жели да остане анониман, јер се боји да долази време када ће он или комшија ћумурџија изгубити главу, како каже, кад му пукне филм.

Једно је сигурно, сви су кивни на инспекције и спремни су да пишу петицију Влади Србије и МУП-у, врањском и републичком.

- Или ће да забране ћумуране у двориштима густо насељених села, да их преместе у планине где им је место или биће сукоба о коме ће брујати цела Србија, а и шире - кивни су мештани.
 
Државне шуме нестају
- Брате, мили, па каква је ова држава. Па, зашто сви желе да униште Србију. Исекоше сво најквалитетније дрво, белу букву из државних шума. Питам оног директора Шумског предузећа у Врању зна ли шта се ради са државним шумама у Пољаници? Што не дође да види на хиљаде посечених стабала без жига. Зашто има горе два шумара, која је њихова улога у свему томе? - пита се наш огорчени саговорник из Големог Села.