Biće zbog ćumura krvi do kolena?

Oni koji ih prave pravdaju su da moraju da od nečega žive, a protivnici, ogromna većina, tvrdeći da se ovo nikad nije desilo u Poljanici da se ćumurane dime po dvorištima, već da su uvek bile visoko u planinama ili pored reka van naseljenih mesta.

Samo u Vlasu, u centru sela, unazad šest meseci otvoreno je 10-ak ćumurana koje ovo selo obavijaju dimom zbog čega su prozori na kućama zatvoreni, a zabrinuti roditelji ne puštaju svoju decu da se igraju u dvorištima.

Jedan od ogorčenih meštana Dragan Dimković, revoltiran ponašanjem inspekcijskih službi u Vranju, obratio se pismom:

- Proveo sam ceo dan u našoj dragoj opštini Vranje tražeći nekog ko će da zaustavi rad ovih ćumurana u našem selu Vlase i spreči neodgovorne vlasnike da nam otruju i unište život deci. Nalazim se u samom centru sela kod crkve, a moja kuća je okružena sa tri ćumurane na udaljenosti od 50 do 150 metara. Napisao sam žalbu i uplatio taksu vranjskoj opštini, ali na kraju sam ispao magarac. U komunalnoj policiji su rekli da nije njihova nadležnost, u inspekciji za zaštitu životne sredine kazali da idem u tržišnu inspekciju, jer oni ne mogu ništa ako je lice neregistrovano. U tržišnoj inspekciji su mi rekli da nemaju benzina i plus da ne mogu ništa ako je vlasnik registrovan kao poljoprivrednik. Nakon svega što sam čuo i doživeo, nakon celodnevnog obijanja kancelarija, izašao sam iz opštine, prekrstio se i zapitao u kom gradu to ja živim, u kojoj državi, kome plaćam porez, koga ja to hranim hlebom da bi me gađao kamenom. Zato vas molim, kao davljenik koji se hvata za slamku, kažite kome da se obratim, ima li još nekih ispravnih i poštenih ljudi u vlasti koje mi plaćamo ili, pak, napišite nešto u ime ovog jadnog naroda što je gore još ostao. Spasite nam decu ili da ih mi sami spasavamo. Ovo neće izaći na dobro - kaže Dimković.

Meštani Vlasa, ali i drugih sela, kažu da je stanje alarmantno i da se boje da će neko krenuti da fizički uklanja ćumurane u centru sela, a onda može lako da padne krv.

- Ljudi su besni, sve trpe da se ne zameraju jedni drugima, ali ovo je prevršilo svaku meru. Moja žena ne otvara prozore na kući, sve dok se povremeno ćumurane ne ugase, a to treba da prođu dani. Uglavnom to radimo noću. Veš ne sušimo napolju, jer je nakon sat vremena crn od čađi. Imamo decu, strašno. Ćumurdžije nisu ljuta sirotinja, oni koji maju određene veze u Vranju. Ima i onih siromašnih, a njih deru lokalni nakupci iz sela. Imamo slučaj da je čovek otvorio limenu ćumuranu u dvorištu gde živi sa rođenim bratom koji ima bebu u kući. Da prošetaju dete, moraju da se odvezu do neke udaljene mahale u planini gde nema ćumurana. Ovo je klasičan primer neodgovornosti, kratke pameti pojedinaca koji zarad zarade 15-20.000 dinara uništavaju zdravlje ljudima, pre svega, deci - kaže jedan od sagovornika koji želi da ostane anoniman, jer se boji da dolazi vreme kada će on ili komšija ćumurdžija izgubiti glavu, kako kaže, kad mu pukne film.

Jedno je sigurno, svi su kivni na inspekcije i spremni su da pišu peticiju Vladi Srbije i MUP-u, vranjskom i republičkom.

- Ili će da zabrane ćumurane u dvorištima gusto naseljenih sela, da ih premeste u planine gde im je mesto ili biće sukoba o kome će brujati cela Srbija, a i šire - kivni su meštani.
 
Državne šume nestaju
- Brate, mili, pa kakva je ova država. Pa, zašto svi žele da unište Srbiju. Isekoše svo najkvalitetnije drvo, belu bukvu iz državnih šuma. Pitam onog direktora Šumskog preduzeća u Vranju zna li šta se radi sa državnim šumama u Poljanici? Što ne dođe da vidi na hiljade posečenih stabala bez žiga. Zašto ima gore dva šumara, koja je njihova uloga u svemu tome? - pita se naš ogorčeni sagovornik iz Golemog Sela.