Ђачки динар није обавезан, али је користан

Ђачки динар није обавезан за родитеље и ђаке, јасан је став Министарства просвете, науке и технолошког развоја о чему су школе обавештене још приликом уписа нове генерације ученика у јулу, али одлуку о томе да ли ће он бити и прикупљан доносе савети родитеља у школама.

Тако се одлука ресорног министарства у пракси променила, па је у већини школа савет родитеља донео одлуку да се ђачки динар уплаћује на добровољној бази. Ко хоће, хоће, ко неће, не мора. Родитељи су се по том питању поделили. Једни сматрају да је то само још један облик пљачке којој су изложени, а они други дају одређену своту, а неки и више од тога. Дакле, како ко може и има. Директори школа кажу да у том смислу деца нису подељена, односно да они ученици чији родитељи нису уплатили ђачки динар не трпе никакве последице.

''Износ ђачког динара је 1.000 динара, по 500 сваког полугодишта. Да ли то значи да основно образовање није обавезно“, пита се родитељ једног нишког основца. ''А уз то морамо да купимо и хиљаду других ствари. Не зна се где прво да дамо новац“.

Основно образовање одавно је све само не бесплатно и то је јасно свима, али то не значи да родитељи морају да брину и о материјалним трошковима школа који иду на терет локалне самоуправе. У средњим школама је ситуација за нијансу другачија. Средње образовање, бар за сада, није обавезно, па није обавезан ни ђачки динар.

''Одлуку о томе да ли ће родитељи уплаћивати ђачки динар доноси Савет родитеља школе, а ове године одлука гласи да се уплати 1.200 динара на име ђачког динара и то три пута по 400 динара“, каже Александар Вељковић, директор ЕТШ ''Мија Станимировић“. ''Морам да прознам да на име овог давања до сада нисмо сакупили ни један једини динар. Иначе, ко жели да уплати од родитеља може то да учини или код разредног старешине, или на посебан жиро рачун, али је то и даље чиста воља родитеља“.

У тренутку када школе кубуре месецима са блокадом рачуна, када страхују да ли ће бити пара за превоз ученика и ђака или када им телефони занеме јер не могу да плате рачуне због блокаде и јубиларних награда, ђачки динар им добро дође, али мора наменски да се утроши.

''Извештај о томе како су и за шта потрошене паре од ђачког динара подносимо Савету родитеља тако да и не смемо тако да се играмо са тим парама. У нашој школи се овај новац углабном троши за одржавање рачунара у школи, али сада већ морамо да купујемо и средства за хигијену о чему је Савет родитеља обавештен јер средства за материјалне трошкове, када и ако стигну од града, углавном буду истог тренутка преусмерена за друге потребе и дуговања“, каже директор ЕТШ ''Мија Станимировић“.

Слично је и у Економској школи у Нишу. И овде је Савет родтеља рекао своје. Висина ђачког динара је 1.000 динара и плаћа се у два наврата по 500 динара.

''То је новац који школа користи да би ученике растеретила свих осталих давања у току школовања. Примера ради, на почетку школске године само за ђачке књнижице и главну књигу , али и сведочанства морали да дамо 48, односно 60.000 динара. Да деца то не би куповала сама, школа заврши све уместо њих и они су током целе године слободни. Иначе, када се ради о трошењу ђачког динара оно је наменско и можемо да га потрошимо само за оне ствари које одобри Савет родитеља јер њима и подносимо рачуне.А што се тиче давања новца, то је на добровољној бази при чему исте привилегије имају и она деца чији нису дали као и она деца чији су родтељи дали новац. Ту нема разлике“, закључује Драган Алексић, директор Економске школе у Нишу.

Како год, бунили се неки родтељи или не, бранило то или одобравало ресорно министарство, многи родитељи су се крајње донаторски понашали према школама. Није реткост да, посебно док су деца код учитељица, родитељи направе акцију за реновирање целе учионице које касније остају новим генерацијама. Они су ти који додају и ово:

''Не разумем зашто се неко буни због тога када то испада месечно око 100 динара, а у глобалу можемо да помогнемо да нам школе макар мало изгледају боље па макар то и није наша обавеза“, каже мајка једног основца.

Ђачки динар се и поред лоше финансијске ситуације не наплаћају у свим школама. То је случај са основним школама ''Вожд Карађорђе“, „Доситеј Обрадовић“, а можда и још неки.