Изумирање и нестајање српских села

Лоша економска ситуација, низак животни стандард и недостатак посла, најчешћи су разлози миграција. На територији Врања највеће миграције су из планинских села. За две деценије из Пољанице је отишло 80 одсто стновника.

Напуштене куће, продавнице, задружни домови. Све што је некада било пуно живота данас пропада. Одлазе из Пољанице млади, траже посао.

"Немамо перспективу, не можемо да живимо од пољопривреде, јер је бртскопланински предео.Нема с ким да се дружиш, где да изађеш, нема ништа", кажу мештани.

Пољаница обухвата 22 села. У овом крају некада је живело 10 хиљада људи, а сада их је мање од две хиљаде.

Река миграција у Пољаници је кренула пре две деценије. Поједина села остала су празна или са по неколико становника, углавном старих.

"Пољаница је имала више од 1.000 ученика, а сада 120-130", каже Часлав Младеновић, учитељ у Големом селу.

"Када завршим факултет можда ћу радити, али редовно ћу посећивати село", каже Миљан Младеновић, ученик.

Не само из Пољанице, одлазе млади и из других планинских села на територији Врања. У равничарским селима инфраструктура је развијенија па су и миграције мање изражене.

"Овај југ, врањска котлина је миграциона раскрсница. У ранијем периоду ко све није боравио и није се задржавао овде краће или дуже", каже професор др Момчило Златановић.

Друштво антрополога Србије испитује структуру становништва, миграционе токове и карактеристике друштва.

"Оног момента када се мало побољша економска ситуација, у том моменту ће доћи до побољшања и демографске ситуације", каже професор Верица Божић Крстић, Друштво антрополога Србије.

У Врању је без посла 9.660 људи. По истраживањима антрополога, у Србији сваке године нестане један град од 30 хиљада становника, а поред Јапанаца Срби су најстарија нација на свету.