Izumiranje i nestajanje srpskih sela

Loša ekonomska situacija, nizak životni standard i nedostatak posla, najčešći su razlozi migracija. Na teritoriji Vranja najveće migracije su iz planinskih sela. Za dve decenije iz Poljanice je otišlo 80 odsto stnovnika.

Napuštene kuće, prodavnice, zadružni domovi. Sve što je nekada bilo puno života danas propada. Odlaze iz Poljanice mladi, traže posao.

"Nemamo perspektivu, ne možemo da živimo od poljoprivrede, jer je brtskoplaninski predeo.Nema s kim da se družiš, gde da izađeš, nema ništa", kažu meštani.

Poljanica obuhvata 22 sela. U ovom kraju nekada je živelo 10 hiljada ljudi, a sada ih je manje od dve hiljade.

Reka migracija u Poljanici je krenula pre dve decenije. Pojedina sela ostala su prazna ili sa po nekoliko stanovnika, uglavnom starih.

"Poljanica je imala više od 1.000 učenika, a sada 120-130", kaže Časlav Mladenović, učitelj u Golemom selu.

"Kada završim fakultet možda ću raditi, ali redovno ću posećivati selo", kaže Miljan Mladenović, učenik.

Ne samo iz Poljanice, odlaze mladi i iz drugih planinskih sela na teritoriji Vranja. U ravničarskim selima infrastruktura je razvijenija pa su i migracije manje izražene.

"Ovaj jug, vranjska kotlina je migraciona raskrsnica. U ranijem periodu ko sve nije boravio i nije se zadržavao ovde kraće ili duže", kaže profesor dr Momčilo Zlatanović.

Društvo antropologa Srbije ispituje strukturu stanovništva, migracione tokove i karakteristike društva.

"Onog momenta kada se malo poboljša ekonomska situacija, u tom momentu će doći do poboljšanja i demografske situacije", kaže profesor Verica Božić Krstić, Društvo antropologa Srbije.

U Vranju je bez posla 9.660 ljudi. Po istraživanjima antropologa, u Srbiji svake godine nestane jedan grad od 30 hiljada stanovnika, a pored Japanaca Srbi su najstarija nacija na svetu.