Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Миљан Павловић: Србија ће постати сабирни центар миграната

rssBookmark and Share

Лесковац 28.11.2015. ЈугМедиа

Лесковчанин Миљан Павловић, једини Србин у Међународној унији младих демократа и потпредседник ове организације са седиштем у Лисабону, већ годину дана ради на пољу сузбијања екстремизма и прати кретање миграната по читавом свету.

Миљан Павловић: Србија ће постати сабирни центар миграната

Био је у Кијеву току „Нараџасте“ револуције“, борабио у Мадриду после  терористичких напада, учесник  марша солидарности у Паризу…

Директно је  упућен у решавање проблема избегличке кризе са којим се суочавају Европска унија и земље западног Балкана. У интервјуу за Југмедиу последњу прогнозу „Хјуман Рајтс Воча“ да ће Србија постати сабирни центар за избеглице не демантује, већ изражава бојазан да таква опасност заиста постоји.

- Нема сумње да је после финансијске, мигрантска криза, највећи изазов за ЕУ од њеног настанка. Нема сумње ни да у главама појединих европских политичара, данас постоје неодговорне идеје о пребацивању одговорности за мигрантску кризу на земље ван ЕУ. Иако је идеја о Србији као сабирном центру, за сада, само теорија, у свету двоструких аршина не можемо искључити могућност да на крају та идеја, постане чак и услов у преговорима Србије за чланство у ЕУ.

Зашто дуго чекамо на одлуку европских званичника?

- Време лагано истиче, па је свака одлука сада већ закаснела. Свака одлука коју европски политичари донесу, биће непопуларна и имаће негативне последице по њих и њихове политичке партије. Ако прихвате све мигранте, ултралевичари и ултрадесничари свих земаља, ујединиће се и све своје будуће кампање ће градити на томе. Ако одлуче да зауставе прилив миграната, имаће против себе моћну локалну муслиманску заједницу.

Бројна и добро повезана муслиманска заједница у земљама као што су Немачка, Француска, па и земље Скандинавије-чини и трећину становништва.

- Поред верске и нацијске хетерогености, ЕУ је шарена и у политичком смислу. Да не кажем и поприлично неједниствена. То политичко нејединство, уочљиво је већ на првом кораку решавања кризе – увођењу квота и новчаних надокнада за државе чланице. Али, одмах ће се одређене државе побунити или због квоте или због недовољно средстава. Сваки наредни корак овог процеса, биће фокусиран на политичке конотације одлука, много више него на де фацто решавање кризе.

Какве потезе очекујете од европских званичника у наредном периоду?

- Дакле чињеница је да најпре ЕУ мора да заузме јасан став по питању миграната, што подразумева јединствен став 28 држава чланица. До тад можемо само да чекамо. Ипак, чини се да је та одлука “спречавање неконтролисаних токова миграција из Турске у ЕУ”. То подразумева изградњу специјализованих сабирних центара, али они треба да буду само адекватна привремена дестинација за мигранте. У супротном постају логори.

Да ли је могуће да коначна одлука ЕУ не укључује ставове само земаља чланица ЕУ, већ и осталих земаља којих се проблем тиче?

- Транзитне земље на мигрантској рути до ЕУ су: Турска, Македонија и Србија, али су то и ЕУ чланице: Бугарска, Грчка, Италија. Поглед на географску карту, јасно каже да се у случају одлуке о контролисању миграција, то мора урадити у Турској и Грчкој, а да Србија треба и даље да остане само транзит, за оне којима је наставак пута одобрен.

Која су, по Вама, решења мигрантске кризе?

- Решење мигрантске кризе је реално сагледавање могућности и потреба земаља дестинација миграната и у складу с тим одредити и спроводити квоте. То решење је привремено, јер су и капацитети западноевропских земаља ограничени, али је свакако нешто што се мора што пре урадити.

Шта Србија може да уради?

- Став Србије треба да буде оно што јесу чињенице. Прво, Србија нема економске, интеграцијске, фацилитарне, па ни политичке капацитете за више од онога што Србија јесте-транзит. Друго, бројеви, али и сами мигранти кажу да Србија није њихова дестинација. Кад смо код бројева, морамо да поменемо наше трошкове, као и цифру од 17 милиона евра, које је ЕУ издвојила као помоћ Србији и Македонији. Имајући у виду да је за Хрватску предвиђено 100, за Турску 4 милијарде, као и да поменутих 17 милиона евра још нисмо ни добили, јасно је да у тој игри можемо много да изгубимо. Треће, хуманост према мигрантима је изузетно важна, зато што је то уједно и порука солидарности муслиманском живљу у Србији и свету.

И Србији прете вехабије

Да ли постоји опасност од тероризма по Србију?

- Иако је Србија на листи Исламске државе званој  „Ђавоља коалиција“, директна претња по Србију не постоји, све док не почне да учествује у војним сукобима у свету. Већа претња могу бити вехабије и групе у Рашкој и Босни, али сматрам да безбедносне службе Србије могу да се носе са тим. Наш допринос тој борби треба да буде обавештајни. Велики број људи са Балкана одлази на ратишта и постају војници Исламске државе, а у повратку често постану терористи, спремни на самоубилачки напад у земљама ЕУ. Контраобавештајни рад и обавештајна сарадња служби Србије, са службама земаља Европе и света, од кључног је значаја.

ЈугМедиа


#   Лесковац   Миљан Павловић   Македонија
@


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима