Манастири велико културно богатсво Србије

Поред тога што је изузетно богата бројним лепотама природе, Србија на свом тлу има још једну специфичност – велики број средњевековних манастира. Они су јединствени културно-историјски споменици, настали у периоду од 13. до 17. века. Подељени су у неколико скупина и то: манастири Овчарско-кабларске клисуре (које често називају Српском Светом Гором), Моравски манастири, Долина краљева и Косовско – метохијски манастири. Наравно, постоје и поједини, на неки начин изоловани односно усамљени манастири настали у доба средњег века.

Манастири Овчарско – кабларске клисуре

Као што рекох, ово подручје се често назива Српском Светом Гором, а разлог томе је велики број средњевековних манастира на једном месту и то врло специфичном месту. Наиме, манастири су смештени у клисури реке Западне Мораве. Претпоставља се да је већи број манастира на овом подручју подигнут још у доба турске владавине, па самим тим имају много већи значај као историјско – културни споменици једне епохе.
Иако се са сигурношћу не може рећи колико их је било у то доба, сада их има укупно десет и то: манастир Јовање, манастир Никоље, Успење, Илиње и Благовештење, под окриљем планине Каблар, а Овчар „чува“ манастире: Преображење, Сретење, Вазнесење, Ваведење и Свете Тројице. Већина ових манастира је обновљена и уврштена у ред „споменика културе од великог значаја за историју и културу Србије“.

Моравски манастири

Типични представници Моравске школе (1371 – 1427.године), иако у појединим случајевима прилично удаљени једни од других чине јединствену целину, јер припадају истој школи градитељства.

Надомак Врњачке бање се налази велики број манастира, представника Моравске, али и Рашке школе градитељства, попут манастира: Студеница, Жича, Љубостиња, али и манастир Сопоћани и манастир Градац, задужбина краљице Јелене Анжујске.

Долина краљева

Иако можда звучи чудно и у Србији постоји Долина краљева. Реч је о подручју долина река Рашка и Ибар, надомак Краљева. Ту је, наиме био центар средњевековне српске државе, па самим тим и место где су подизане српске светиње.

Некада је називана Долина јоргована, али свакако у овој долини лежи велико богатство српског народа у културно-историјском, а и духовном смислу.

У Долини јоргована се налазе и поједини манастири које смо навели као представнике Моравске школе, што они и јесу. Дакле, реч је о манстирима: Жича, Сопоћани, Градац, Студеница и Ђурђеви Ступови (који, пак на неки начин припада скупини косовско – меохијских манастира).

Косовско – метохијски манастири

На последњем месту у нашем тексту, а можда најбитнија скупина средњевековних манастира на тлу Србије свакако су Косовско – метохијски манастири. Сведоци смо тешког живота њихових монаха, али и њихове недвосмислене жеље да очувају српске манастире на територији Косова и Метохије.

У ову групу спадају манастир за које је сигурно чуо васколики српски живаљ по читавом свету: манастир Пећка патријаршија, манастир Грачаница, манастир Бањска, манастир Високи Деани и манастир Девич.