Porodicama nedostaje 1.500 dinara da preguraju mesec

Prosečna porodica u Srbiji u drugom kvartalu 2016. godine mesečno je prihodovala po 58.656 dinara, a istovremeno njeni izdaci za hranu, komunalije, odeću, obuću iznosili su 60.158 dinara. To znači da su mesečni troškovi uveliko premašili prosečna primanja građana.

- U potrošnji domaćinstava najveći udeo čine rashodi za hranu i bezalkoholna pića, čak 34, 5 odsto i za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva 16, 3 odsto - kažu u Zavodu za statistiku Srbije.

- U poređenju sa prvim kvartalom ove godine, prihodi su manji za 0, 9 odsto, a za 4, 1 odsto veći nego u istom periodu lani, dok su izdaci 0, 8 odsto manji nego u prethodnom kvartalu, a za četiri odsto veći nego pre godinu dana.

Kako izaći na kraj sa mesečnim izdacima? Kako porodice da nadomeste taj manjak, štednjom ili dopunskim poslom, pomoći rođaka, doznakama iz inostranstva...

Srpsko domaćinstvo najviše novca pribavlja od zaposlenih u stalnom radnom odnosu - 50, 4 odsto, ali zato trećinu porodice finansira - penzioner, jer penzije čine 31, 4 odsto ukupnih prihoda domaćinstva.
Slede naturalna potrošnja - 3, 7 odsto, odnosno pomoć roditelja i familije, primanja od socijalnog osiguranja (3, 3), prihodi van redovnog radnog odnosa tri odsto, prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova 2, 8 odsto...

- U osnovi mogu biti dva izvora da se nadomesti manjak prihoda u budžetu građana Srbije - kaže ekonomista Danilo Šuković.

- Prvi je štednja prvenstveno na hrani, jer možete se hraniti više ili manje kvalitetno. To se izvesno nepovoljno odražava na zdravlje ljudi, ali prema onoj narodnoj "sila boga ne moli". Drugi izvor je zaduživanje. Ljudi su prinuđeni da ulaze u razne oblike zaduživanja i tako bar za neko vreme izbegavaju susret sa surovom realnošću, i rizikuju zapadanje u dužničko ropstvo. Navedeni podaci pokazuju koliko je siromaštvo u Srbiji široko rasprostranjeno i duboko ukorenjeno. Zato su nam potrebne dugoročne stope rasta od pet odsto i više, kako bi došlo do osetnijeg rasta standarda i smanjenja siromaštva.

U Mreži za poslovnu podršku ističu da je ovo pitanje dosta kompleksno, jer naša zvanična statistika ni u pogledu prihoda, ni u pogledu troškova prosečnog domaćinstva ne obuhvata prihode u sivoj ekonomiji, niti rashode, odnosno usluge i kupovinu robe van legalnih tokova.

- Naše i neke druge nezavisne analize pokazuju da se zavisno od dele zemlje prihodi prosečnog domaćinstva iz sive zone kreću u rasponu od 11 do 46 odsto, a rashodi iz sive zone u rasponu od devet do 39, 6 odsto - kaže za "Novosti" Dragoljub Rajić, privredni konsultant.

- Da nema sive ekonomije i doznaka naših ljudi iz inostranstva, koje su zvanično između 2, 5 i tri milijarde evra godišnje, ali i plaćanja robe na odloženo u domaćoj legalnoj trgovini, skoro 37 odsto naših sugrađana bilo bi egzistencijalno ugroženo, da ne kažem gladno, jer podaci kojima raspoložemo pokazuju koliko je stanje ozbiljno.

U potrošačkim organizacijama se pitaju kako ljudi uopšte preživljavaju u takvim uslovima. Prema statističarima, tročlana porodica mesečno treba da sa oko 60.000 dinara podmiri sve potrebe od hrane i odeće do komunalija, odnosno da plati struju, vodu, grejanje, prevoz, knjige, podmiri kredite, vrtić, rekreaciju... što je, mora se priznati, nemoguća misija.