Aleksinački novinar sa migrantima preko žice

[+]

Zašto ne bi smo otišli i do mađarske granice, da se upoznamo sa migrantima.

Hteli smo da pešačimo s njima, pričamo o njihovim mukama, da zajedno sa njima pređemo tu žicu, koju su i njima i nama postavili neki „veliki“.

Tako je i bilo... Pričali smo, razgovarali... Niko nas nije dirao... Lale, ko lale. Boli ih uvo za sve...

Samo nemoj da im diraš šunku i kulen, a baš ih briga s kim im je sosa otišla u kukuruz.

Kada smo došli do te famozne bodljikave žice ili kako je zovu“ zid“ prema Srbiji, Adnan reče, ja ću prvi, Mehmed ode drugi. Kada sam i ja hteo da se protnem između žice, vojnici rekoše STOJ.

Rekoh, zašto ja ne mogu, a oni mogu. Pa, oni su crnoputi iz Sirije i Iraka, a vidiš, ti, koliko si beo. Ti si Srbin i za tebe ovo ne važi. Odade me seda kosa, a stvarno sam i čist Srbin. Pa, ko mi je kriv...

Pitah ja, uz put, ove crnopute (Mija Kulić ih zove i "dimljenim" Srbima, u emisiji Cirkus M), zašto beže.

Pa, od rata, brate, bombardovanja, kažu. Razumem vas u potpunosti, rekoh, i mi smo to preturili preko glave. Čuli smo i mi za vas i vi ste prošli kao i mi, rekoše...

A, zašto i vi Srbi ne pođete s nama?

Potapšah ih po ramenu i rekoh. Samo vi kratite put, a mi će, već negde, da vas stignemo...