Šefovi mogu da čitaju privatnu prepisku zaposlenih

Zaposleni u Evropi možda bi ubuduće trebalo dobro da razmisle pre nego što u toku radnog vremena pošalju privatno pismo ili poruku preko interneta. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu presudio je da poslodavac ima pravo da proverava da li zaposleni ispunjava radne obaveze, pa čak i ako to podrazumeva čitanje njegove privatne prepiske na mesindžer servisima ili u formi elektronske pošte, napravljenih dok je na poslu.

U slučaju koji je pokrenuo jedan rumunski inženjer nakon što je dobio otkaz, sud je odlučio da firma nije prekršila zakon kada je čitala njegove privatne poruke na „jahu mesindžeru” poslate u toku radnog vremena. Ovaj inženjer je smatrao da mu je firma povredila privatnost i poverljivost prepiske kada je pristupila njegovom nalogu koji je koristio kako za posao tako i za komunikaciju sa bratom i verenicom, i to dok je bio na poslu. Sudije su smatrale da kompanija ima pravo da proveri da li je radnik završio poslovne obaveze. Obrazloženje suda bilo je da nije nerazumno da poslodavac želi da potvrdi da li zaposleni obavljaju profesionalne zadatke u toku radnog vremena.

„Poslodavac je delovao u okviru svojih disciplinskih ovlašćenja jer, kao što su i domaći sudovi utvrdili, ’jahu mesindžeru’ je pristupio pod pretpostavkom da su informacije na tom nalogu povezane sa profesionalnim aktivnostima zaposlenog, što je smatrao legitimnim”, ocenio je sud.    

Sudije su ipak navele da nekontrolisani i neregulisani nadzor ne bi bio prihvatljiv i ukazali na potrebu da se jasno definiše šta poslodavac može da prikuplja o zaposlenom i kako.

Ova odluka je obavezujuća za sve zemlje koje su ratifikovale Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda među kojima je i Srbija.

Mnogo toga je, međutim, nedorečeno u ovoj presudi. Najpre nije poznato da li je postojala zabrana firme da se pomenuti onlajn servis koristi u privatne svrhe. Nije jasno ni kojim sve onlajn nalozima radnika kompanija sme da pristupi prema ovoj presudi (na primer, sme li da vidi da li je zaposleni kontaktirao sa bankom u radno vreme). Zatim, ako poslodavac utvrdi da je zaposleni ispunio svoje radne obaveze, ima li i tada pravo da pregleda njegovu privatnu prepisku ukoliko ju je slao u radno vreme. Takođe, nije sasvim jasno ni da li poslodavac ima pravo da, osim službenog računara, pregleda i privatni mobilni telefon ukoliko njegovo korišćenje u toku radnog vremena nije zabranjeno. Sve su to pitanja na koja odgovor tek treba da ponude budući propisi za regulaciju ove problematike.

Ankica Marinković www.politika.rs