Дениса Икића из Северне Каролине у Ниш довео амерички фудбал

Млади Американац, босанског порекла, рођен је у Зеници, у Нишу је већ месец дана. Одлично говори матерњи језик, одушевљен је начином на који су га примиле Нишлије, за „Императоре“, једини клуба америчког фудбала у Нишу, игра пуним срцем.Вратиће се у Америку по завршетку сезоне, почетком августа, али потајна жеља му је да за Нишлије игра још коју сезону јер се овде осећа као код куће и међу својима. Саиграчи из клуба су га примили отворене душе, а тренер Јовица Јовић има само речи хвале за овог младића који је сада први пут у Нишу, али и у Србији.

„Када ми је стигао позив да се прикључим нишким „Императорима“ био сам пресрећан јер је то значило да долазим у Србију“, каже Денис Икић. „У Америци сам читав свој живот играо амерички фудбал, од своје седме године до универзитета, а сада сам овде и јако ми се допада град. Одушевљен сам начином на који сам овде дочекан, још од аеродрома у Београду. Оног тренутка када сам стао на тло Србије, знао сам да сам на правом месту“.

Оваквом утиску Дениса Икића у великој мери су допринели људи са којима ради и тренира.

„Када сретнеш људе отвореног срца, одмах их препознаш. Да сам добродошао осетио сам то још на првом тренингу. Момци са којима играм су стварно изузетни. Увек су ту да ми помогну, да ми ништа не недостаје и на томе им се пуно захваљујем“, каже Денис.

Млади Американац је први пут у Нишу и каже да му се све у граду допада.

„Ниш је прелеп град. Подсећа ме на Зеницу где сам рођен, посебно река која протиче кроз сам центар града“, прича Денис. „Овде сам у центру, пуно шетам, али највише ми се свиђа што је овде наша земља и наши људи“.

Каже да се живот у Србији и Нишу јако разликује од живота у Америци.

„Американци имају доста пара, могу да приуште себи све, али фали им присност, недостаје им љубав. Некако ми је такав живот досадио и нешто ме је изнутра терало да одем и да видим свет“.

У Нишу је Денис као на своме. Нема проблема ни са склапањем пријатељства ни са другим стварима. Као и сви странци и он је одушевљен топлином која га је овде дочекала, али и храном.

„Додуше, ја сам и у Америци за ручак имао сарме или ћевапе и бурек, јер са нама у породици живе и бака и дека који се не одричу балканске кухиње“, прича кроз смех Денис. „Када сам полазио за Србију бака ме је замолила да јој донесем оригинални рецепт за Карађорђеву шницлу јер бака жели и то да прави“.

Денис прича и о разликама о животу у Србији и Америци.

„На универзитетима у Америци се доста пажње поклања спорту. Тамо се сви баве неким од спортова, а професори им максимално излазе у сусрет. Пре утакмице не идемо на наставу, ослобођени смо тестова и томе слично. Млади се радо одлучују за спорт. Постоје чак и универзитетске лиге. Овде је можда другачије, али Србија има одличне спортисте“, закључује наш саговорник.

Народне новине