Denisa Ikića iz Severne Karoline u Niš doveo američki fudbal

Mladi Amerikanac, bosanskog porekla, rođen je u Zenici, u Nišu je već mesec dana. Odlično govori maternji jezik, oduševljen je načinom na koji su ga primile Nišlije, za „Imperatore“, jedini kluba američkog fudbala u Nišu, igra punim srcem.Vratiće se u Ameriku po završetku sezone, početkom avgusta, ali potajna želja mu je da za Nišlije igra još koju sezonu jer se ovde oseća kao kod kuće i među svojima. Saigrači iz kluba su ga primili otvorene duše, a trener Jovica Jović ima samo reči hvale za ovog mladića koji je sada prvi put u Nišu, ali i u Srbiji.

„Kada mi je stigao poziv da se priključim niškim „Imperatorima“ bio sam presrećan jer je to značilo da dolazim u Srbiju“, kaže Denis Ikić. „U Americi sam čitav svoj život igrao američki fudbal, od svoje sedme godine do univerziteta, a sada sam ovde i jako mi se dopada grad. Oduševljen sam načinom na koji sam ovde dočekan, još od aerodroma u Beogradu. Onog trenutka kada sam stao na tlo Srbije, znao sam da sam na pravom mestu“.

Ovakvom utisku Denisa Ikića u velikoj meri su doprineli ljudi sa kojima radi i trenira.

„Kada sretneš ljude otvorenog srca, odmah ih prepoznaš. Da sam dobrodošao osetio sam to još na prvom treningu. Momci sa kojima igram su stvarno izuzetni. Uvek su tu da mi pomognu, da mi ništa ne nedostaje i na tome im se puno zahvaljujem“, kaže Denis.

Mladi Amerikanac je prvi put u Nišu i kaže da mu se sve u gradu dopada.

„Niš je prelep grad. Podseća me na Zenicu gde sam rođen, posebno reka koja protiče kroz sam centar grada“, priča Denis. „Ovde sam u centru, puno šetam, ali najviše mi se sviđa što je ovde naša zemlja i naši ljudi“.

Kaže da se život u Srbiji i Nišu jako razlikuje od života u Americi.

„Amerikanci imaju dosta para, mogu da priušte sebi sve, ali fali im prisnost, nedostaje im ljubav. Nekako mi je takav život dosadio i nešto me je iznutra teralo da odem i da vidim svet“.

U Nišu je Denis kao na svome. Nema problema ni sa sklapanjem prijateljstva ni sa drugim stvarima. Kao i svi stranci i on je oduševljen toplinom koja ga je ovde dočekala, ali i hranom.

„Doduše, ja sam i u Americi za ručak imao sarme ili ćevape i burek, jer sa nama u porodici žive i baka i deka koji se ne odriču balkanske kuhinje“, priča kroz smeh Denis. „Kada sam polazio za Srbiju baka me je zamolila da joj donesem originalni recept za Karađorđevu šniclu jer baka želi i to da pravi“.

Denis priča i o razlikama o životu u Srbiji i Americi.

„Na univerzitetima u Americi se dosta pažnje poklanja sportu. Tamo se svi bave nekim od sportova, a profesori im maksimalno izlaze u susret. Pre utakmice ne idemo na nastavu, oslobođeni smo testova i tome slično. Mladi se rado odlučuju za sport. Postoje čak i univerzitetske lige. Ovde je možda drugačije, ali Srbija ima odlične sportiste“, zaključuje naš sagovornik.

Narodne novine