Сава Ранђеловић: Девојке ми затрпавају инбокс

Седећи у стану који му је клуб изнајмио у Београду покушава да схвати шта је направио са само две деценије живота, али не може да се концентрише баш... У наставку интервјуа откријте и зашто је млађани Ранђеловић “у проблему”.

>>> Искрено нам реци, одмах, можеш ли да се одбраниш од девојака и колико често сада имаш гужву у стану?!
- Ха, ха, ха... За стан вам нећу откривати, али муку мучим са девојкама на “фејсбуку”. Инбокс ми је затрпан, имам око две хиљаде пријатеља, углавном пријатељица - кроз смех ће овај Нишлија.

>>> Па шта ћеш, црни Саво?!
- Жив не знам... Ха, ха...

>>> Јел’ ти нека освојила срце?
- Не, не... Скоро сам изашао из озбиљне везе... Није ишло... Сад мало паузирам!

>>> ‘Ајде, има времена, млад си... А имаш ли бар сада прилику да се опустиш са друштвом мало, заслужио си?
- Ма, какви. Већ су кренуле припреме за репрезентацију у мојој категорији. По цео дан сам у базену. Дођем кући са тренинга, једем мало, одморим, уђем на “фејс” и - опет на тренинг...

>>> А је л’ волиш мало да цугнеш?
- Ко не воли! (смех) Е, кад смо код тога, хоћеш пиво?! - понудио нам је Саво, а ми смо се љубазно захвалили и рекли да ћемо да попијемо када и он буде на некој паузи од тренинга. Не иде пиво соло...

Родитељи и деда највећа подршка!

>>> Да ли ти недостају родитељи у Београду и ко ти је највећа подршка?
- Сигурно да су ми мама Даниела и отац Бобан највећа подршка у свему што радим. Недостају ми, али знам што сам овде... Велику захвалност им дугујем за стрпљење и борбу заједно са мном. Од седме године идем на тренинге, док сам живео у Дољевцу и по 20-ак километара дневно сам ишао до Ниша. Такође, уз мене је стално и деда Витомир, док је мој други деда Добрица, сада покојни, увек сецкао текстове и слике о мени у новинама. Имам гомилу тога - поносно ће “деветка” црвено-белих.