Sava Ranđelović: Devojke mi zatrpavaju inboks

Sedeći u stanu koji mu je klub iznajmio u Beogradu pokušava da shvati šta je napravio sa samo dve decenije života, ali ne može da se koncentriše baš... U nastavku intervjua otkrijte i zašto je mlađani Ranđelović “u problemu”.

>>> Iskreno nam reci, odmah, možeš li da se odbraniš od devojaka i koliko često sada imaš gužvu u stanu?!
- Ha, ha, ha... Za stan vam neću otkrivati, ali muku mučim sa devojkama na “fejsbuku”. Inboks mi je zatrpan, imam oko dve hiljade prijatelja, uglavnom prijateljica - kroz smeh će ovaj Nišlija.

>>> Pa šta ćeš, crni Savo?!
- Živ ne znam... Ha, ha...

>>> Jel’ ti neka osvojila srce?
- Ne, ne... Skoro sam izašao iz ozbiljne veze... Nije išlo... Sad malo pauziram!

>>> ‘Ajde, ima vremena, mlad si... A imaš li bar sada priliku da se opustiš sa društvom malo, zaslužio si?
- Ma, kakvi. Već su krenule pripreme za reprezentaciju u mojoj kategoriji. Po ceo dan sam u bazenu. Dođem kući sa treninga, jedem malo, odmorim, uđem na “fejs” i - opet na trening...

>>> A je l’ voliš malo da cugneš?
- Ko ne voli! (smeh) E, kad smo kod toga, hoćeš pivo?! - ponudio nam je Savo, a mi smo se ljubazno zahvalili i rekli da ćemo da popijemo kada i on bude na nekoj pauzi od treninga. Ne ide pivo solo...

Roditelji i deda najveća podrška!

>>> Da li ti nedostaju roditelji u Beogradu i ko ti je najveća podrška?
- Sigurno da su mi mama Daniela i otac Boban najveća podrška u svemu što radim. Nedostaju mi, ali znam što sam ovde... Veliku zahvalnost im dugujem za strpljenje i borbu zajedno sa mnom. Od sedme godine idem na treninge, dok sam živeo u Doljevcu i po 20-ak kilometara dnevno sam išao do Niša. Takođe, uz mene je stalno i deda Vitomir, dok je moj drugi deda Dobrica, sada pokojni, uvek seckao tekstove i slike o meni u novinama. Imam gomilu toga - ponosno će “devetka” crveno-belih.