Osvrt: U iščekivanju izbora

Političke stranke i političari imaju se čemu i radovati. Neki da sačuvaju već stečene pozicije, drugi da ih povrate, pošto su ih nezasluženo izgubili. Treći se nadaju da zasednu u poslaničke, to jest, ministarske fotelje, nadaju se upravnim odborima, rukovodećim položajima, savetničkim funkcijama...

A narod? Čemu narod, čitaj glasači, da se raduje? Ima i tu koristi za neke. Za one što će sedeti uz glasačke kutije. Kontrolori dobijaju dnevnice. Svakojake agencije se bave istraživanjem političke situacije i ispitivanjem biračkog tela. To se, takođe, plaća. Novinari će imati o čemu da misle, pišu i komentarišu u sledećih nekoliko meseci. Pa, onda televizijski analitičari, uglavnom jedni te isti. Komunalne i druge službe zakrpiće poneku rupu u asfaltu. Plate i penzije neće kasniti i neće se dodatno smanjivati. Počistiće se koliko-toliko đubre iz reka, pored puteva i pruga, sa divljih deponija.

Malčice će neodlučni birači biti potkrepljeni obećanjima. Neki i opipljivim argumentima!

Međutim, nije sve u izborima. Oni budu i prođu. Šta s onima koji nam život znače?  Bez kojih se ne može, a naizgled beznačajni su? Ovih dana skoro je neprimećeno prošla vest o poskupljenju putarine na srpskim autoputevima. Deset procenata u najavi. Nije Bog zna šta. U Srbiji se niko ne potresa zbog takve sitnice. U Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj tako nešto ne bi prošlo nezapaženo. Tamo su ljudi velike cicije. Za njih poskupljenje od deset posto znači katastrofu. I pod kakvim obrazloženjem se najavljuje povećanje putarine? Prvi čovek Puteva Srbije kaže da je putarina u Srbiji najniža u regionu! Zato i da je istina, benzin je najskuplji. Ne samo u regionu. U regionu svi imaju bolje puteve od nas. Srpski autoputevi su kao da ih je orao Kraljević Marko. Treba platiti vozačima što koriste takve puteve, a ne naplaćivati prolaz. U Švajcarskoj i uopšte u Evropi koja nema alternativu putarina se plaća sasvim drugačije nego kod nas. Kupi se vinjeta, zalepi na auto i voziš cele godine. Nije ni nešto skupa. Nama, a kamoli njima. A ovde ako deset puta dnevno ideš iz Niša za Beograd i nazad, svaki put plaćaj putarinu!

Još jedan od razloga za povećanje je i u činjenici što mnogo više vozila juri našim autoputevima nego prethodnih godina. Reče čovek i osta živ. Ako je više vozila, više se i zaradi. Nećemo valjda sada da ih kažnjavamo zbog toga? Pa da odustanu od autoputa i pređu na regionalne puteve? Tek to bi bila opšta katastrofa!

Nije svejedno kad poskupi putarina, struja iako rekoše da neće, pa tv pretplata, sutra hleb, voda, pivo, komunalije, zapravo život. Danas pređi preko ove sitnice, sutra preko one, i onda ćeš živeti kako živiš. A možda i gore? A izbori će doći. Nije zgoreg da se ponekada podsetimo i ranijih izbora. Srbija nije od juče. Biralo se i izabiralo u Srbiji još kako. Recimo, 1904. godine Vladu Srbije predvodio je veliki čovek - Sava Grujić. Inostrani poslovi povereni su bili Nikoli Pašiću. Ministar unutrašnjih dela bio je isto tako čuveni Stojan M.Protić. O vojsci je brinuo slavni Radomir Putnik. Za finansije se starao takođe slavni i legendarni Lazar Paču! Nije Srbija skorojevićka tvorevina. Ne počinje od juče. Ovo su samo neke od veličina koje su upravljale srpskom državom u večito turbulentnim i opasnim vremenima. A šta imamo danas? I šta ćemo imati nakon nagoveštenih izbora, videće se!

Miodrag Tasić