Direktori u školama zaposlili snaje, sinove i pola rodbine

Slavoljub Stanojević je 11 godina na čelu „Rade Metalca”, škole sa 1.200 učenika i 170 zaposlenih. Među njima je i njegov sin Dušan, koji drži praktičnu nastavu, i Olgica Stanojević, snaha od rođenog brata, pomoćna radnica. Kratko je radila i snaha njegovog sina, pa je prebačena u Ekonomsku školu, kao i njegovi sestrići i bratanci, a i rođeni brat, koji je uhlebljenje našao u OŠ „Svetozar Marković“.

Stanojević ne vidi ništa čudno u tome.

- Sva deca su nečiji sinovi i kćeri, a Leskovac je mali grad sa mnogo bližih i daljih rođaka. Svi su primljeni na konkursima, nije bilo žalbi, sve su kontrolisale inspekcije – objašnjava.

Posao pod pretnjom
Načelnik Školske uprave Tomislav Simonović ocenjuje da se zapošljavanja vrše po dva osnova: rodbinskom i partijskom. – Nijedan zakon u Srbiji ne sankcioniše nepotizam, a dokazivanje partijskog zapošljavanja je teško. Na direktore se vrše žestoki pritisci, preti im se i smenom ako ne zaposle partijskog kandidata. Ja, inače, služim kao rame za plakanje onima koji ne mogu da dobiju posao u prosveti – iskren je Simonović.

Slično je i u Trgovinsko-ugostiteljskoj školi. Direktor Gradimir Ilić priznaje da je zaposlio sina Igora, koji održava kompjuterski sistem i njegovu suprugu Sanju, koja sa petim stepenom uči decu kako da spremaju kolače.

- Zbog toga sam obeleo, a inspekcije nisu našle ništa nezakonito – veli Ilić.

Za nepotizam se proziva i direktorka Predškolske ustanove Jasmina Anđelković Đorđević jer je zaposlila sina sestre od strica i sina svog devera.

- Ima interesovanja političara, ali ne i pritisaka – veli direktor Ilić koji tvrdi da je imao samo partijsku knjižicu DSS. Stanojević priznaje samo knjižicu nekadašnje Demokratske alternative, a Đorđevićeva tvrdi da je vanstranačka ličnost.