Povodom „Peticije za reviziju izučavanja teorije evolucije“ oglasio se i deo profesora Bogoslovskog fakulteta

JAVNI APEL

Povodom inicijative grupe građana da se izvrši „revizija izučavanja teorije evolucije u našim školama i fakultetima“ osećamo obavezu i potrebu da javnosti i nadležnim institucijama predstavimo sledeće stavove:

1. Podsećamo da nijedna od institucija kojima je pomenuta peticija upućena (Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Odbor za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj Narodne skupštine Republike Srbije, Srpska akademija nauka i umetnosti, Saveti Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Banjoj Luci) nemaju nadležnost da zadiru u ma koju naučnu oblast i vrše „reviziju“ onoga što se unutar nje ima smatrati za naučnu teoriju i kao takvo biti izučavano i predavano đacima i studentima.

2. Podsećamo da inicijative za slične „revizije“, kao što bi trebalo da je poznato svima koji se naukom bave, ne mogu poteći od skupine građana (ma koliko ona bila velika, a njeni članovi ugledni), već jedino i isključivo od same nauke, tj. date naučne oblasti (u ovom slučaju: biologije) odnosno od naučne zajednice eksperata kompetentnih u tom domenu istraživanja. Put za ovakvu reviziju je dugačak i dobro utaban viševekovnom naučnom praksom koja je i omogućila naučni progres u čijim blagodetima danas ponekad uživamo, a zove se naučni rad. Svaki od potpisnika ima priliku da prilježnim naučnim radom, na osnovu mnoštva „dokaza“ koje su naveli na dve štampane strane, postulira novu teoriju koja će, ukoliko stekne odobrenje naučne zajednice, zameniti teoriju evolucije. No, pošto je put (željene) „revizije“ naučnih teorija samo jedan (tj. gore pomenuti), zaobilaznice i prečice (u vidu peticija) moraju se, naravno, bezuslovno odbaciti.

3. Shodno prethodno rečenom, konstatujemo da je teorija evolucije jedina trenutno naučno prihvaćena teorija koja objašnjava razvoj života na Zemlji. Bez obzira na prigovore koji joj se mogu uputiti i poteškoće koje ima prilikom objašnjavanja pojedinih fenomena u istoriji razvoja života, trenutno ne postoji nijedna plauzibilna alternativna naučna teorija koja bi mogla da je zameni. Iz tog razloga, smatramo da u programu nastave biologije, na svim obrazovnim nivoima, ne postoji ništa što bi trenutno moglo da zameni teoriju evolucije ili da barem bude predstavljeno kao njena jednako plauzibilna alternativa.

4. S tim u vezi, podsećamo na stav, široko prihvaćen od naučne zajednice teologa širom sveta, da ne postoji nikakva „biblijska teorija stvaranja“ koja se može shvatiti kao naučna teorija koja bi, kao takva, predstavljala naučnu alternativu teoriji evolucije. Iz tog razloga, smatramo da ne postoji nijedan razlog zbog koga bi se, u okviru nastave iz biologije, fizike, antropologije ili geografije (a podsećamo da se, jednako kao i za razvoj života, „teorije“ iz svih ovih nauka mogu pronaći u Svetom Pismu), izučavala svetopisamska naracija koja se, naizgled, bavi istim pitanjem kao i pomenute nauke. Sveto Pismo, dakle, nije, niti može biti, shvaćeno kao udžbenik ili konačni arbitar bilo koje naučne discipline. Pritom, tekstovi o stvaranju iz Knjige postanja čak ni žanrovski ne odgovaraju naučnom tekstu. Shvatanje Svetog Pisma kao poslednjeg kriterijuma istine svake pojedinačne nauke potiče iz (teološki neutemeljene) ideologije američkog kreacionizma. Zbog svega toga, uvereni smo da alternativa jednoj naučnoj teoriji može biti samo druga naučna teorija.

5. S druge strane, biblijska naracija o stvaranju, kao i mnogo šta drugo, može i treba da se izučava, u osnovnim i srednjim školama, u okvirima nastave iz veronauke, književnosti, umetnosti, filosofije i sl, kao i u okvirima odgovarajućih visokoškolskih programa. Ta vrsta obrazovanja donosi važnu i preko potrebnu lepezu saznanja o hrišćanskom shvatanju Boga, sveta i čoveka, a uz to i sistem vrednosti koji igra važnu ulogu u obrazovanju i vaspitanju dece. Hrišćanska vera u trojičnog Boga, koji je slobodni tvorac sveta i života, uopšte nije (nužno) u sukobu sa teorijom evolucije.

6. Baš kao što hrišćansko tumačenje Svetog Pisma na polju biologije ne može ponuditi valjanu naučnu alternativu, ni biologija (fizika, ili antropologija) ne može ponuditi valjanu religijsku alternativu hrišćanskom učenju o Bogu, čoveku i svetu. Svaki sličan pokušaj, kakav se može sresti među brojnim zastupnicima scijentizma, budući zasnovan na temeljnom nerazumevanju, principijelno odbacujemo.

7. Na osnovu prethodne tri tačke, izražavamo načelno uverenje u vrednost očuvanja autonomije naučnih disciplina, kao i uverenje da nastavni program iz veronauke, biologije, fizike (i drugih prirodnih nauka) nije u međusobnom konfliktu koji zato ne treba veštački i po svaki cenu izazivati.

U svetlu svega prethodno rečenog, apelujemo na nadležne institucije, prvenstveno Narodnu skupštinu i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, da ne reaguju na pomenutu peticiju pokretanjem ikakvog procesa koji bi doveo u pitanje izučavanje teorije evolucije u okvirima osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja u Republici Srbiji. Samo na taj način će biti obezbeđena vrednost i autonomija nauke, koja, kako se u spomenutoj peticiji s pravom ističe, „ne sme biti zatvorena u okvire dogme i ideologije“.

U Beogradu, 9. maja 2017.

 Potpisnici

episkop dr Maksim Vasiljević, redovni profesor

protoprezviter dr Vladan Perišić, redovni profesor

dr Predrag Dragutinović, vanredni profesor

đakon dr Zdravko Jovanović, docent

prezviter dr Aleksandar Đakovac, docent

prezviter dr Zoran Devrnja, docent

dr Marko Vilotić, docent

dr Andrej Jeftić, docent

prezviter msr Vukašin Milićević, asistent

msr Nenad Božović, asistent

vidovdan.org