Zmije stigle i do dečjih soba

Od početka maja, u Srbiji je zabeležena prava najezda zmija! Obale reka, deponije i zapuštene površine, ove godine nisu bile uobičajena mesta gde su viđene. Uočavane su čak i u najurbanijim delovima Beograda, Niša, Čačka, Kragujevca, Jagodine, Zaječara i Aleksinca. Bilo ih je u dvorištima vrtića i bolnica, apotekama, privatnim kućama, a jedna je uhvaćena i u policijskom automobilu!

Stručnjaci kažu da među uhvaćenim zmijama nije bilo otrovnica, ali građanima širom Srbije, strah u kosti uterao je slučaj kada je nedavno žitelja Padinske skele ujeo smuk. Ništa manje panike nije izazvao i primer iz Aleksinca, kada se zmija zavukla u prozor dečje sobe, kao i niz hvatanja zmija u Nišu - u apoteci ispod laminata, u knaufu na plafonu, na visećoj kuhinji u kući, u Osnovnoj školi "Ivan Goran Kovačić".

- Ove godine u odnosu na prošlu imamo veći broj intervencija hvatanja zmija - kaže dr Branko Jelčić, zamenik direktora "Veterine Beograd". - Od početka maja, na teritoriji glavnog grada imali smo 92 poziva za hvatanje zmija, a pronađeno je i uhvaćeno 55, što je za pet više od prosečnog broja intervencija tokom leta u Beogradu. Po pozivu građana, naše ekipe najviše su odlazile u priobalje Save i Dunava, u šumske predele i na periferije grada.

PRVA POMOĆ
Posle ujeda zmije, lekari savetuju: 
* pozovati Hitnu pomoć ili obezbediti hitan transport u najbližu medicinsku ustanovu 
* podvezati ujedeno mesto i povremeno popuštati povesku
* ne kretati se 
* dozvoliti oticanje krvi sa mesta ujeda 
* piti što više tečnosti

- Hvatanja otrovnica nismo imali - naglašava Jelčić. - Sve uhvaćene zmije bile su neotrovnice. Colubridar iz porodice smukova, kao i vodene zmije iz rodova belouški i ribarica.

Uzroke ovogodišnje najezde zmija, kaže naš sagovornik, treba tražiti u prošlogodišnjim obilnim padavinama i poplavama.

- Kišna godina i poplave stvorile su uslove za prekomerano razmnožavanje glodara, a oni su odličan izvor hrane za gmizavce - objašnjava Jelčić. - S druge strane, ovogodišnje povoljne temperaturne prilike, kao i odsustvo predatora uticali su na prekomerno razmnožavanje gmizavaca.

Najezdu zmija, Ana Paunović, herpetolog Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, "opravdava" dostupnošću hrane i parenjem.

- Gradovi i naselja se šire, a na njihovim rubovima često se prave i deponije, najveća legla sitnih glodara koji su zmijama glavna hrana - kaže Paunovićeva. - Retko kada će zmije ući u centar grada. To se najčešće dešava zbog potrage za hranom ili ako ih uznemiri buka, pa mogu da izmile i u slučajevima kad se u blizini njihovog staništa nešto gradi.

S druge strane, po rečima naše sagovornice, zmije se najčešće mogu videti u vreme parenja, jer su manje oprezne. Aktivne su od proleća do jeseni i, u suštini, pogoduju im izrazito visoke temperature kakve su ovog leta.

KAZNE
U Srbiji živi 10 vrsta zmija, od kojih su tri otrovnice - poskok, šarka i stepska šarka koja živi na planinama iznad 1.500 metara nadmorske visine. Svih 10 vrsta su zaštićene zakonom.

Onima koji ih ubiju, po Pravilniku o odštetnom cenovniku, sleduju novčane kazne - od 14.400 dinara za poskoka, 40.000 za "neutralne" zmije, 50.000 dinara za smukove, pa do 100.000 dinara za šarke.

- Severno od Beograda i južno do obronaka prvih većih planina, otrovnica nema - naglašava Paunovićeva. - Pre nekoliko godina, jeste uhvaćena šarka na Fruškoj gori, ali to je zaista izuzetak. Blizu gradova, od otrovnica se najčešće može videti poskok, mada je i to prava retkost. Onima koji vide bilo koju zmiju preporučujem da ne paniče, da se povuku bez naglih pokreta i da pozovu neku od nadležnih službi kao što su zoohigijena, policija, komunalna policija ili sektor za vanredne situacije.

Kada je reč o drugim gmizavcima, Jelčić i Paunovićeva kažu da njihova najezda nije primećena niti je bilo poziva za intervencije, osim ako nekom pobegne kućni ljubimac koji je neki egzotični primerak guštera. Poslednji put takvu intervenciju imali su, kažu, pre pet godina kada je u Zemunu vlasnicima utekao bodljorepi gušter poreklom iz Afrike.