"Vila sa Nišave" osvetljava Niš više od 100 godina

MHE „Sveta Petka“ nalazi se na reci Nišavi u Sićevačkoj klisuri. Njena instalisana snaga iznosi 795kW, a ostvarena godišnja proizvodnja iznosi 2,33GWh električne energije godišnje, dok je procenjena godišnja proizvodnja električne energije 3,8GWh.

Hidrolelektrana "Sveta Petka" prve kilovate električne energije, proizvela je 21. septembra 1908. godine i nije prestajala sledećih sto godina. Zanimljivo je da od te 1908. na njoj nije bilo značajnijih radova. Sve je isto kao i pre jednog veka.

Na putu prema Sofiji, na završetku poslednjih obronaka Svrljiških planina i Suve planine, nalazi se impozantan deo kanjona reke Nišave - Sićevačka klisura, specijalni rezervat prirode. Od Niša je udaljena 14 kilometara, a sama duga i više od toga - 17.

Trebalo je silinu Nišave u klisuri upotrebiti za sprovođenje struje do Niša, a čitava decenija protekla je u razmišljanju kako to i učiniti. Sićevački seljani strahovali su za rad svoje vodenice, nije im se sviđala ideja o hidroelektrani.

Tako je Opština, osim hidroelektrane morala da se obaveže da će izgraditi i kanal za pogon seoske vodenice, a bečkoj firmi „Siemens Schuckert Werke“ povereni su elekromašinski radovi.

Za početak izgradnje "Vile sa Nišave" zaslužni su meštani sela Sićeva, dok je neposredni incijator bio Todor Milovanović, tadašnji predsednik opštine Niš. Oni su čak stupili u kontakt sa našim velikim naučnikom Nikolom Teslom, koji je i idejni projektant ove mini hidroelektarne (MHE). Tesla je zbog toga proglašen počasnim građaninom Sićeva.

MHE "Sveta Petka" snage 640 kW završena je uz pomoć grada Niša, a pre puštanja u pogon posetili su je studenti Elektrotehničkog fakulteta iz Beograda kako bi iz bliza videli "čudo tehnike" toga vremena. Naime, MHE "Sveta Petka" počela je sa radom 13 godina posle prve hidroelektrane na svetu izgrađene na reci Nijagari (1895. godina - SAD).

Profesor Tehničkog fakulteta u Beogradu, Aćim Stevović projektovao je branu, kanale i zgrade, dok je kompletna oprema kupljena u Nemačkoj. Električna energija je do grada stizala dalekovodom dužine 25 kilometara pod naponom od 8 kW.

Hidroelektrana Sićevo

Druga mini hidrolelektrana, „Sićevo“ izgrađena je skoro na samom kraju uskog i strmog klanca Sićevačke klisure, u podnožju sela Sićeva. Oko šest kilometara nizvodno od MHE „Sveta Petka“, nalazi se velika pokretna brana MHE „Sićevo“.

Osnovu za izgradnju ove elektrane predstavljala je koncesija koju je grad Niš dobio za potrebe izgradnje MHE „Sveta Petka“. Radovi na izgradnji hidroelektrane „Sićevo“ snage 1,35 MW, započeti su maja 1921. angažovanjem inženjera Deklera iz Beča, čiji je zadatak bio da snimi teren i prikupi potrebne podatke na osnovu kojih je firma „Siemens-Schuckert“ izradila projekte.

Građevinski radovi su započeli 8. oktobra 1928. I kada se očekivao završetak radova, u leto 1929., desilo se neverovatno nevreme sa poplavom, koja je odnela veći deo građevinskog materijala sa gradilišta i oštetila dobar deo izvedenih radova. Slična nepogoda zadesila je gradilište i naredne godine, tako da je sve to uticalo na produžetak rokova i poskupljenje radova.

Hidroelektrana „Sićevo“ konačno je 1931. prvo puštena u probni rad, a početkom decembra 1931. i u redovni pogon, sa dve godine zakašnjenja, ili devet godina od nabavke opreme. MHE „Sićevo“ je i danas u funkciji kao sastavni deo Elektroprivrede Srbije.

Svetilišta Sićevačke klisure

Nadomak hidroelektrane, nanizalo se uz reku Nišavu preko 30 svetilišta. Samu crkvu Svete Petke podigle su 1898. godine inžinjerske jedinice srpske vojske, koje su baš tada probijale prugu i put kroz Sićevačku klisuru. Bio je to znak njihove zahvalnosti zbog spasenja kralja Aleksandra I Obrenovića od davljenja u talasima mora kod Bijarica u Francuskoj. Manastir je kasnije postao „Kraljevski srpski vojni manastir Sv. Petka Iverica“, jedinstven takav u istoriji srpske pravoslavne crkve.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije izdalo je saopštenje da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu za rekonstrukcije MHE „Sveta Petka“.

Korišćeni materijali: Putevima Tesle, ingkomora.org.rs, Vikipedija...