Да ли је диња здрава? Ово нисте знали!

У неким земљама, попут Индије и Ирана, тврди се да је диња први пут култивирана баш у њиховим вртовима, али сматра се да су дивљи преци тог божанственог плода тропско-афричких корена. Кинези, Египћани, Грци и Римљани сладили су се дињама, али су оне биле много мање од сорти које данас купујемо. Cucumis melo, како се латински назива диња, припада истој врсти као и краставац и бундева. Зато понекад, док једемо дињу, осетимо како јој окус благо вуче на краставац. У Европи се проширила у 15. веку. Данас постоји много сорти диње, али она грубе коре и вијугава узорка је најомиљенија код нас.

НИСКОКАЛОРИЧНА

Диња је нискокалорична, има само 54 калорије у 100 грама, мирисна и богата витамином C, бета-каротеном, фосфором и калијем. Захваљујући 88% садржају воде, ниском уделу шећера (око 11%) и угодном мирису и укусу идеално је летно освежење. Калијум и вода из диње потичу рад бубрега, а сматра се да је диња јако учинковита у регулисању крвног притиска, а због влакана које садрже олакшава пробаву и ублажава надутост. Због тога помаже и у мршављењу. Довољно је појести две шољице нарезане диње на дан, препоручују нутриционисти, а та количина диње садржи само 120 калорија, па је једите без грижње савести.

Снажни антиоксиданси које диња садржи, витамин Ц и бета-каротн помажу у очувању здраве коже и хватању препланулог тена у летњим месецима.

Сок од диње помоћи ће вам да се заштитите од штетног сунчевог зрачења. Диње су богате антиоксидансима који организму помажу у заштити од штетних радикала који оштећују станице коже.

БЕТА-КАРОТЕН

Канталупа (врста мање округле диње) освежава, а има највише бета-каротена, који је антиоксиданс и помаже у спречавању ризика од настанка неких врста рака.

Осим плода, могу се јести и суве коштице диње, које се препоручују људима који болују од болести бубрега. Диња се препоручује и особама које пате од хемороида, реуматизма, артритиса и плућних проблема. Кора диње делује умирујуће, ако се стави на лагане опеклине и упале.

Диња се може користити и за негу лица и коже, а посебно помаже особама које имају суву кожу. Рецепт је врло једноставан: помешају се сок диње (добивен стискањем диње), свеже млеко и дестилисана вода.

КАКО ИЗАБРАТИ ДИЊУ

Треба је купити док је лагано зелено-жута, такву је можемо даље чувати јер она зри полако. Треба пазити на којој температури је чувамо, јер диња не подноси температуре ниже од 12° C. Не купујте презреле диње, јер ће брзо гњилити.

При јуповини бирајте зрелу дињу, коју ћете препознати по плавкастом или смедем кружићу око “репића”. Оставите ли дињу у хладњаку, попут сунђера ће упити све мирисе. Зато је добро омотајте у пластичну фолију. Чистите је непосредно пре послуживања.

ВАЖНО! Незрела диња може надражити пробавне органе, поготово ако након конзумације попијете воду, јер тако може убрзати пробаву и изазвати дијареју.