Алфа Плам - Није тужно све што је јужно

У Врању постоји и успешно ради једна од, по нашем скромном мишљењу, најбољих компанија у Србији, Алфа Плам. Нема ту гламурозне производње, "свемирске" технологије, ни "камиона и авиона" маркетинга - само тежак рад металаца.

"Тежак рад и поштен однос према купцима", додаје Весна Петревски из београдског КММ бироа, дугогодишњи консултант врањанске компаније.

А да се у Врању тако ради годинама, могу да потврде клијенти из Србије, земаља бивше Југославије, Бугарске..., али и Италије и Немачке. Српски менаџерски и маркетиншки "магови", који извиру из новина и телевизијских екрана, вероватно би на идеју продаје шпорета и пећи на чврста горива (знаних и као "смедеревци") у 21. веку високоразвијеним земљама западне Европе одговорили са "будалаштина", али вредни Врањанци тамо пласирају добар део од свог 19 милиона евра вредног годишњег извоза.

Успешна прича Алфа Плама почела је давно пре приватизације 2000. године, али та, па и наредних пет, шест година показале су се као пресудне за многа српска предузећа. За добар део "самоуправних гиганата" то је практично било време смрти, али не и за Алфа Плам. Врањанци су тек тад процветали.

То су била времена када су њихове колеге у другим фабрикама кукале како их "продају у бесцење" али нису имале петљу (или су били свесни правог стања) да својим парама откупе то "социјалистичко благо" у ком су радили.

"Насупрот њима, радници Алфа Плама су, на добијене бесплатне, купили још акција, а тако и цело предузеће. Тада се родило првих 1.600 власника новог акционарског друштва, од којих су многи своју храброст и предузимљивост касније добро наплатили. Од продатих акција купљени су многи станови по Београду, Новом Саду, Нишу...", присећа се Петревски.

Акционарска слика се у међувремену променила. Сада су ту инвестициони фондови, осигуравајућа друшта, оф шор компаније у власништву великих домаћих играча (за које се "сумња" да су већински власници), али је акционара и даље поприличан број - 1.000. И сви они редовно сваке године у последњој деценији примају дивиденду на своје акције.

Занимљиво је и да се власници фирме (акционари) мењају али не и, у послу доказано, руководство предузећа. Тим који добија се не мења, изгледа, чак ни у Србији.

ПЛАТЕ

У Алфа Пламу данас ради 850 радника, што није далеко од бројке 1.100 пред приватизацију. Фама о уништеној домаћој производњи и растераним радницима и овде је оманула. Код ових Врањанаца (Коштана, Симпо, Дуванска индустрија, и остали су друга прича) није било ни добровољног, а камоли присилног одласка после приватизације.

Како би и било када и данас, усред фамозне светске економске кризе, сваког месеца редовно добијају плату у просеку већу од 40.000 динара, што је за трећину више од републичког просека у индустријској грани. Уз то, сваке године из прихода фирме радници добијају бонус у висини две плате.

Број радника се, тако, смањио само редовним одласком у пензију, и то уз примање новог, стручног кадра. Конкурс за такве кандидате стално је отворен.

ПОСЛОВАЊЕ

Врањанци извозе око 65 одсто производње, пре свега у земље бивше Југославије, Бугарску, Албанију, Италију, Русију, Мађарску. За њихове производе све је веће интересовање и у земљама западне Европе.

У пробирљивој Немачкој, где се сударају домаћи произвођачи и конкуренција из целе ЕУ, Алфа Плам је успео да "откине" 10 одсто тржишта. Што је још импресивније, продаја у Немачкој иде преко немачког трговца који има властиту производњу у Мађарској.

У првих шест месеци ове године, у којој спрска привреда практично стоји, Врањанци су произвели више од 81.000 комада шпорета и пећи, а за 10,7 милиона евра извезли више од 42.000 производа, 33 одсто више него лане за исто време.

Успех Врањанаца је утолико већи јер је њихов посао изузетно компликован. Пре свега, сезонског је карактера, па се осам месеци производи нешто што се продаје само четири, јер ко би нормалан купио шпорет на дрва у јулу. При том, ако је септембар топао, пракса каже да се куповина одлаже док не захлади, а онда - колико оде са залиха.

Осим тога, да би производ стигао до купца потребна је завидна логистика. У фабрику треба допремити кабасте "пакете" најквалитетнијих смедеревских лимова, а из ње извести ништа мање габаритне шпорете на дрва, камине, пећи... И то 160.000 комада сваке године.

МУКЕ С КУРСОМ И ИНФЛАЦИЈОМ

У пословању Алфа Плама, као и других претежно извозних фирми, велику улогу у томе да ли ће година бити успешна или не игра и курс динара према евру. Јаким динаром, привредници кажу нереално јаким, закинут је добар део зараде оних који су успели да извезу и на конкурентном тржишту продају српски производ.

"Проблем са инфлацијом је огроман. Замислите велику производњу, где се финанијски 'осети' и када поскупи хлеб који се служи у мензи, а камоли цена струје, воде, репроматеријала. А ништа од тога не можете да компензујете својим вишим ценама, јер тржиште то не може да поднесе. Чак се свесно иде и на производњу неких производа на којима се не губи, али и не зарађује", каже Весна Петревски.

КРЕДИТИ

Сви смо по хиљаду пута чули од домаћих привредника да у Србији, наводно, не могу добро да раде јер банке не желе да им дају кредите или су им понуђене прескупе позајмице.

Алфа-плам нема ни тај проблем. Не због тога што га банке воле и обасипају новцем већ, звучи невероватно, јер Алфа Плам не жели да позајмљује од банака. Чак не узима кредите ни када их, субвенциониране, нуди држава.

"Банке их јуре али они то засад избегавају, а држави је на субвенционисане кредите одговорено да у Врању има других фирми којима је то потребније", каже Петревски.

Фирма нема дугова и финансира се из својих прихода. Притом и расте јер од 2000. године до данас инвестирано је 20 милиона евра у технологију и проширење производње. "Технологија пећи на чврста горива" делује подсмешљиво, док се не види компјутеризована пећ на пелет (дрвени брикети) по италијанској технологији, коју Врањанци праве за тамошње тржиште.

БЕРЗА - ПРВИ МЕЂУ СРЕДЊИМА

Алфа Плам је на Београдској берзи од 2002. године (тикер АЛФА), али је имала ту част да у ово време пре три године "отвори" тзв. Стандард маркет, тржиште ликвидних акција предузећа средње величине. У њега су се касније укључиле Комерцијална банка и Металац из Горњег Милановца, и они са Приме маркетом (Аеродром Београд, Енергопројект, НИС, Сојапротеин и Тигар) чине и формално најбоље јавне акционарске компаније у Србији.

Тржишна капитализација, тј. вредност фирме на берзи (број акција пута њена актуелна вредност ) је 1,4 милијарде динара (13 милиона евра). Криза цене ове акције почела је пре светске, па се она са више од 40.000 динара (тада 527,7 евра) с почетка 2007. године спустила на испод 8.000 током 2008. године.

Нажалост, у Србији одлични резултати у производњи и извозу, годишњи профит од три до четири милиона евра и редовна дивиденда, нису довољни да се одржи и берзанска цена акције неке компаније, каже Бранислав Јоргић , из Јоргић брокера, корпоративног берзанског агента Алфа Плама.

"Цена из 2007. године јесте била претерано висока али такве су тада биле све цене на берзама, и код нас и у свету. Каснија цена, када је светска криза већ почела, од 14 до 18 хиљада динара је много реалнија али ни садашња од 8.000 динара 'није права'. Она је много мања него што би требало да буде, криза је ту одиграла своје и док она не прође, и не врате се велики инвеститори тешко да ће се мењати", каже Јоргић.

Све у свему, Врањанци су далеко догурали од ковачке, електроинсталатерске, поткивачке, коларске и лимарске радионице Градског занатско-услужног предузећа "Металац" из 1948. године. Од производње тада тражених плеханих лончића, канти за воду, корита и пећи "бубњара", преко амбициозног програма за 1960. у ком "Предузеће планира израду и цинковање 100.000 кофи", стигло се до освајања северне Европе. Није мало за само шездесетак година.

www.mondo.rs